„Sup-fe-ra!“ Tako mi je jedno vreme zvučala poznata rečenica „Zug fährt ab“ iz Wiener-Ubahn-a, po dolasku u Beč. Svaka reč na nemačkom je užasno zvučala, bila sam ubeđena da je nemački najružniji jezik na svetu! I još više ubeđena, da ga nikada tečno neću govoriti. Prijatelji koje znam da su isto mislili, sada govore bolje od dosta rođenih Bečlija. Doduše, nekima je trebalo mnogo duže, jer u Beču toliko Srba živi i radi, da se u određenim delovima grada samo srpski može čuti.

?????????????

Posle nemačkih kurseva od po 3 sata dnevno i bezbrižnih dana šetnje, jedenja dürum-a i upoznavanja Beča dođe polako i ono pravo studiranje. Beč će vas ubiti svojom administracijom. Cela Evropa tvrdi da su oni najsporiji i najdetaljniji po tom pitanju. Uvek je potrebna neka potvrda, izvod, prijava ili odjava. Poznajem i kolege koji su preživeli blage infarkte, zbog pogrešnih i-mejlova i greške u sistemu. Srećom, čovek se navikne na stvari koje mora da obavi, pa tako i sve ovo postane rutina, koja se usput obavlja.

Pored jezika, ceo sistem prijave ispita i kurseva činio se neverovatno komplikovanim. Mi, Srbi, naviknuti na šaltere i šalteruše, ostadosmo nemi pred celim do-it-yourself sistemom, i da nije pomoći starijih studenata, ostadosmo mi neprijavljeni i neobavešteni. „Naših“ ima svuda, rado se ispomažu i prave su kolege. Ipak, pored pomoći sa svih strana, „Bečka škola“ je za većinu i životna škola. Naučićete kako da budete sami, da peglate, kuvate, perete (ako već niste znali), i pre svega postaćete nezavisni. Roditeljska ljubav nema granice, ali finansijska pomoć ima. U Beču se oseti i radost prvog zarađenog dinara tj. evra, ponos i dika, jer šta ovde jedan student usput zaradi je nekad veće od prosečne plate u Srbiji. Tuga. Ali za nas i ogromna motivacija i snaga, koja nam u trenucima sete i straha vrlo dobro dođe.

Zemlja u kojoj je volja i rad jedino što je potrebno za zagarantovan bolji život. Zemlja i mnogih predrasuda, a mnoge od njih ćete imati i vi. Nije svaki Austrijanac „hladan“, niti je svaki Srbin „topao“. Čak i ako nekada o vama budu sudili po koricama, vi nemojte suditi. Ljudi se cene po ličnim kvalitetima, a što više ih posedujete, staviće vas na pravo mesto i među prave ljude, bez brige. Vodeći se po Bajaginoj pesmi : ,,Ovo je grad u kome nema razloga da noćas budeš sam, u svemu“ – radite na sebi, budite vredni i uporni, zahvalni na prilici, na mladosti i pameti, ponosni na poreklo i nikada necete biti sami. Budite jaki pred izazovima, biće ih uvek dovoljno, ali uz dobre prijatelje i prave ljude uvek nešto samo sporedno.

Kristina Tomić

Vienna 002