\n6. Hofburg<\/strong> je kompleks palata koji se tako\u0111e nalazi u samom centru Be\u010da i nezaobilazna je atrakcija turista. U dokumentima se kao sedi\u0161te vladara pominje od 1279. godine, a gra\u0111evine su nicale u razdoblju od 13. veka,\u00a0 pa sve do ulaska u 20. vek. Sada se prostire na 240.000 m2, sastoji od 18 krila, 19 dvori\u0161ta i 2.600 prostorija. Stil gradnje se menjao tokom epoha, od gotike preko renesanse do baroka, \u0161to se mo\u017ee videti na razli\u010ditim gra\u0111evinama. Hofburg je bio rezidencija mnogih mo\u0107nih ljudi Austrije, uklju\u010duju\u0107i dinastije Habzburgovaca, vladara Austro-Ugarske, koji su u Hofburgu provodili zime, a leta u palati \u0160enbrun. Danas je zvani\u010dna rezidencija predsednika Austrije.<\/p>\n
7. Gradska ku\u0107a u Be\u010du<\/strong> (Wiener Rathaus<\/em>) je znamenitost koju morate posetiti bez obzira na to u kom godi\u0161njem dobu dolazite u Be\u010d. Sagra\u0111ena je izme\u0111u 1872. i 1883. godine u neogotskom stilu i jedan je od za\u0161titnih znakova ove evropske metropole. Centralni toranj je visok 97,9 metara, a gvozdeni vitez na tornju ,,Rathausmann\u201d<\/em>, skulptura visoka 6 metara, je svakako jedan od simbola Be\u010da. Gradska ku\u0107a predstavlja sedi\u0161te gradona\u010delnika i predsednika pokrajine Be\u010d, ali i mesto gde zasedaju pokrajinska vlada i gradski senat, kao i gradska i pokrajinska skup\u0161tina. Unutra\u0161njost zgrade je ukra\u0161ena portretima austrijskih vladara, nau\u010dnika i umetnika. Osim prostorija za gradske poslove, unutra se nalaze i prostorije za razne balove, koncerte i sajmove.<\/p>\n 8. Karlova crkva<\/strong> (Karlskirche<\/em>), izgra\u0111ena u baroknom stilu u periodu izme\u0111u 1716. i 1737. godine, svakako je jedna od najlep\u0161ih 9. S obzirom na to da je Be\u010d grad koji posebno neguje kulturu, u njemu se nalaze brojna pozori\u0161ta va\u017ena za scensku umetnost. Me\u0111utim, Dvorsko pozori\u0161te<\/strong> (Burgtheater<\/em>) se uvek\u00a0 izdvajalo po zna\u010daju, tradiciji i jedinstvenoj istoriji. To je austrijsko nacionalno pozori\u0161te, najzna\u010dajnije i najcenjenije pozori\u0161te na nema\u010dkom govornom podru\u010dju, i posle Francuskog teatra, najstarije u Evropi. Otvoreno je 1741. godine u balskoj ku\u0107i u Hofburgu, po \u017eelji Marije Terezije, koja je zahtevala pozori\u0161te odmah pored svoje palate. Car Jozef II je 1776. preimenovao ustanovu u ,,Nema\u010dko nacionalno pozori\u0161te\u201d, i tada doneo odluku da Sektor za medije – OSSI Be\u010d,<\/p>\n Vesna \u0160piri\u0107 <\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"![\"hofburg\"](\"http:\/\/ossaw.at\/wp-content\/uploads\/2014\/01\/hofburg.jpg\")
\nIzme\u0111u ostalog, u Hofburgu je preporu\u010dljivo posetiti: Staru tvr\u0111avu (Alte Burg<\/em>) koja je deo \u0160vajcarskog krila (Schweizertrakt<\/em>); \u0160vajcarsku kapiju (Schweizarertor<\/em>); krilo Svetog Mihaila (Michaelertrakt<\/em>) \u2013 va\u017ei za najlep\u0161e krilo tvr\u0111ave; Vitezovu dvoranu (Rittersaal<\/em>), gde je kr\u0161tena Marija Terezija vodom koja je sadr\u017eala i nekoliko kapi vode iz reke Jordan; Dvorsku kapelu (Burgkapelle<\/em>), u kojoj se na nedeljnoj misi mogu \u010duti horski glasovi \u010duvenih be\u010dkih de\u010daka; Amalijin dvorac (Amalienburg<\/em>); Nacionalnu biblioteku (\u00d6sterreichische Nationalbibliothek<\/em>), u kojoj se nalaze Muzej papirusa (Papyrusmuseum<\/em>) i Muzej globusa (Globenmuseum<\/em>); Zimsku \u0161kolu jahanja, u okviru koje radi \u010duvena \u0160panska \u0161kola jahanja (Spanische Hofreitschule<\/em>) poznata po baletu konja Lipicanera; Novi Hofburg (Neue Hofburg<\/em>), koji gleda na Trg heroja (Heldenplatz<\/em>) itd. U sklopu ovog kompleksa nalaze se i brojni muzeji: Kraljevska riznica (Schatzkammer<\/em>) sa carskim krunama i Longinovim kopljem, kojim je, po predanju, proboden Isus na krstu; Muzej carice Elizabete (Sisi Museum<\/em>); Prirodno-istorijski muzej (Naturhistorisches Museum<\/em>) koji je jako zanimljiv, jer se tu izme\u0111u ostalog \u010duva i Vilendorfska Venera, a ulaz za studente je samo 5 evra; Umetni\u010dko-istorijski muzej (Kunsthistorisches Museum<\/em>) i mnogi drugi.<\/p>\n![\"rathaus\"](\"http:\/\/ossaw.at\/wp-content\/uploads\/2014\/01\/rathaus.jpg\")
\nNa trgu ispred Gradske ku\u0107e (Rathausplatz<\/em>), odr\u017eavaju se mnogobrojna de\u0161avanja u razli\u010ditim periodima. U decembru je to bo\u017ei\u0107ni va\u0161ar (Christkindlmarkt<\/em>) kada mo\u017eete osetiti bajkovitu bo\u017ei\u0107nu atmosferu i probati kuvano vino, lango\u0161, i razne kola\u010de. Od polovine januara do polovine marta ovde je postavljeno klizali\u0161te (Wiener Eistraum<\/em>) \u2013 za sve koji vole klizanje na ledu i romanti\u010dnu atmosferu; nakon toga odr\u017eavaju se Be\u010dke festivalske nedelje (Wiener Festwochen<\/em>), koje traju 5 ili 6 nedelja svake godine u maju i junu; zatim Filmski festival (Film festival<\/em>) u julu i avgustu, kada je postavljen bioskop na otvorenom, gde se osim filmova prikazuju opere, koncerti, i drugi komadi visoke kulture. Najve\u0107i humanitarni doga\u0111aj u Evropi koji se odvija unutar Gradske ku\u0107e, ali i na trgu jeste ,,Life Ball\u201d<\/em>, koji okuplja svetski poznate li\u010dnosti, poput Bila Klintona, Fergi, Eltona D\u017eona, Anastasije, \u0160eron Stoun, Lajze Mineli i mnoge druge, u cilju prikupljanja novca za borbu protiv side.<\/p>\n![\"Karlskirche\"](\"http:\/\/ossaw.at\/wp-content\/uploads\/2014\/01\/Karlskirche.jpg\")
rimo-katoli\u010dkih crkava u Be\u010du. Osmislio ju je dvorski arhitekt Johan Fi\u0161er fon Erlah, dok je gradnju zavr\u0161io njegov sin Jozef Emanuel, koji je posle o\u010deve smrti, prvobitne nacrte delimi\u010dno izmenio. Crkva stoga objedinjuje razli\u010dite elemente. Sredi\u0161nji deo je gra\u0111en po uzoru na gr\u010dke anti\u010dke hramove, stubovi sa strana su replika rimskih stubova, a dve kule pored njih pokazuju uticaj rimskog baroka. Crkva predstavlja spomenik posve\u0107en zavr\u0161etku poslednje kuge, a nazvana je po svecu Karlu Boromoisu. Do 1918. g. bila je versko sedi\u0161te careva, ali po\u0161to se rukovodstvo nakon Drugog svetskog rata delimi\u010dno raspalo, u periodu izme\u0111u 1989. i 2000. crkvom je upravljao Opus Dei. Imaju\u0107i u vidu da se nalazi tik uz Tehni\u010dki univerzitet u Be\u010du (TU), mnogi studenti ovog univerziteta provode pauze izme\u0111u predavanja upravo u parku ispred ove prelepe crkve, u\u017eivaju\u0107i u pogledu kako na samu crkvu, tako i na jezerce ispred nje u kome neretko plivaju razne vrste patki. Idealno mesto za opu\u0161tanje.<\/p>\n![\"Burgtheater\"](\"http:\/\/ossaw.at\/wp-content\/uploads\/2014\/01\/Burgtheater.jpg\")
svaka predstava mora imati tzv. ,,be\u010dki zavr\u0161etak\u201d (Wiener Schluss<\/em>) kojim se podrazumeva sre\u0107an kraj. To je uradio, jer nije hteo da kvari raspolo\u017eenje carskim posetiocima, pa su mnogi komadi morali biti izmenjeni. Ovde su premijeru imale \u010dak tri Mocartove opere, kao i Betovenova ,,1. simfonija\u201d davne 1800. g.
\nIzgradnja nove zgrade u kojoj se pozori\u0161te nalazi danas (Universit\u00e4tsring 2<\/em>) zavr\u0161ena je 1888. godine. Sagra\u0111ena je u neobaroknom stilu, dok je poznati be\u010dki slikar, Gustav Klimt, oslikao tavanice. Iste godine pozori\u0161na trupa se preselila u sada\u0161nji ambijent, a naziv ,,Burgtheater\u201d<\/em> nosi od 1919. Pozori\u0161te je izrodilo brojne velikane pozori\u0161ne i filmske umetnosti. Jedan od njih je Kristof Valc, glumac nagra\u0111en Oskarom za sporednu ulogu u filmu ,,Prokletnici\u201d (Inglourious Bastards<\/em>).<\/p>\n![\"Parlament\"](\"http:\/\/ossaw.at\/wp-content\/uploads\/2014\/01\/Parlament.jpg\")
10. Zgrada parlamenta<\/strong> (Parlamentsgeb\u00e4ude<\/em>), zavr\u0161ena 1883. godine, jo\u0161 jedna je od gra\u0111evina sme\u0161tenih u samom centru grada, koja pored susednog Hofburga, upotpunjuje sliku rasko\u0161i velike Habzbur\u0161ke monarhije. Arhitekt koji ju je osmislio, Teofil Hansen, zapravo je isti arhitekt koji je napravio sk![\"Parlament2\"](\"http:\/\/ossaw.at\/wp-content\/uploads\/2014\/01\/Parlament2.jpg\")
icu za Zepion, zgradu u centru Atine, te je sli\u010dnost austrijskog parlamenta sa atinskom gra\u0111evinom o\u010digledna. Na krovu zgrade nalazi se osam bronzanih statua krotitelja i njihovih konja, koji predstavljaju simbol pobede. Tako\u0111e su postavljene statue poznatih filozofa, pisaca i politi\u010dara, kao \u0161to su Sokrat, Platon, Plutar i drugi, ali i gr\u010dkih bogova. Sa strana zgrade nalaze se jo\u0161 \u010detiri statue krotitelja sa konjima, koji su simbol potiskivanja plahovitosti, va\u017enog uslova za uspe\u0161nu saradnju u parlamentu. Fontana boginje Atine (Pallas-Athene-Brunnen<\/em>) ispred zgrade Parlamenta, tako\u0111e sadr\u017ei mnogo simboli\u010dnih elemenata. \u010cetiri velike evropske reke predstavljene su ljudskim figurama koje le\u017ee oko boginje Atine: Dunav kao \u017eena, In kao bradati mu\u0161karac, a iza njih Elba i Vltava. Sa strana su mali kupidoni postavljeni na le\u0111ima delfina. Statue \u017eena predstavljaju izvr\u0161nu i zakonodavnu vlast, dok je u sredini Atina, boginja mudrosti, koja u levoj ruci dr\u017ei koplje, a na desnom dlanu boginju pobede Niku. Zbog mnogih politi\u010dkih prepirki tokom istorije, u narodu se pojavilo mno\u0161tvo viceva, kao npr. da je Atina namerno okrenula le\u0111a zgradi, jer je bila zgro\u017eena politi\u010dkim raspravama. Zgrada je tako\u0111e pod za\u0161titom UNESCO-a.\u00a0 U njoj se odr\u017eavaju sve va\u017enije dr\u017eavne proslave i ceremonije, kao \u0161to je polaganje zakletve predsednika Austrije i njegov govor na Dan dr\u017eavnosti 26. oktobra. Tada je za posetioce dozvoljen ulaz u sve va\u017enije prostorije Parlamenta.<\/p>\n
\n<\/font><\/p>\n