Књигоцрвић препоручује: ,,Корени” - Добрица Ћосић

Допустите ми да вам овога пута препоручим једну велику књигу. Књигу туге и радости, књигу бескрајног откривања живота и људског и политичког превирања.

,,Корени”

Добрица Ћосић рођен је 29. децембра 1921. године селу Велика Дренова код Трстеника. Овај чланак ипак неће бити о његовом животу. Биће само о Коренима. Оним мојим, вашим, свачијим, туђим.

Роман је објављен 1954. године. Можемо рећи да је ово један друштвено-историјски роман који прати породицу Катић, али и економске, и политичке прилике Србије с краја 19. вијека. Мене је ова књига фасцинирала јер ми је пружила један нови аспект спознаје дешавања који су се одиграли на нашим просторима крајем 19. вијека и почетком 20. вијека. Прије свега роман пружа увид у ликове и њихове животе и представља друштво кроз које се прожимају политика, недаћа, економија, мржња, подијељеност, традиција.

Комплексно дело, чије читање захтијева фокус

Књига је комплексна. Самим тим што је ђело тематски слојевито, није прелагано штиво за читање и захтијева фокус. Јако лако се из прстију изгубе дешавања уколико се не прате пажљиво. Али останите са мном, немојте тако лако да одустајете. Обећавам вам да ћете након ове књиге боље разумијети. Е, сада шта ћете боље разумијети, остаје на вама. Свака тема и дио ове књиге може да се подијели на неколик подтема или тематских цијелина. И зато је јако битно, ову књигу читати у различитим животним добима. Видите, деветнаести вијек је једна веома деликантна тема на простору Србије јер се одликује на почетку устаничком осветом побуњеника над Османлијама, а на крају, заправо незадовољством народа са државном власти. Ћосић заправо показује како све наше генерације у неком смислу плаћају данак за системе који су били на Балкану, а да се не лажемо, било их је неколико. Све је то оставило трага на народ и урезало се дубоко у нашу свијест и културу. Он нам је представио патријахални одгој, борбу против деспотизма, покушаје европезације свих интелектуалаца, сувишност човјека, испуњеност човјека даривањем живота, улогу мајке, психолошке процесе који се дешавају у људима и још много тога.

Радња

Међутим, вољела бих и да се осврнем на радњу у књизи. Као што сам већ споменула радња прати породицу Катић, тачније старог радикала Аћима Катића и његова два сина Вукашина и Ђорђа. Вукашин се отиснуо у свијет, учио је школе. Управо је то онај покушај европеизације интелектуалца. Вукашин се никако није слагао са радикализмом свога оца, иако је био очев мезимац. На крају оженио се са кћерком од очевог највећег политичког непријатеља, либерала Тошића и од тада његово постојање бива прекрижено за његовог оца. Са друге стране имамо Ђорђа, сина који је остао у истој кући са оцем. Оженио жену коју му је отац нашао, али нажалост нису могли да имају дјеце. Он из тог бијеса креће да бива насилан према својој жени Симки, која је једно оличење јаке и стамене жене. На њеним леђима лежи цијела породица. Управо зато што не може да затрудни са Ђорђем, Симка остаје трудна са једним од кућних слуга. Ђорђе је ипак пушта да дође кући и Симка рађа сина по имену Адам. Како дјечак расте, тако све мање личи на „оца“ Ђорђа, а Аћим и Ђорђе све вријеме покушавају да открију ко је отац дјетета. Након тога, Симка се разбољева и умире када је Адам имао само пет година. Тада и дјечак бива болестан и то наводи оца и дједа Аћима да се покају за своје поступке.

,,Човек је као мушмула. Најпре изнутра трули. Душа прво. Свеједно што су образи дуго румени и што се труло дуго не види.“

Уколико вам овај „замршени ток радње није довољан“ да бисте ову књигу узели у руке, казаћу вам само још неколико ствари. Ћосић је за ову књигу освојио Нинову награду. А управо ова књига је била тада једна велика новина у нашој књижевности јер уводи улогу субјективног мишљена и посматрања свијета око себе, као и дубоке психолошке процесе који прате ликове. Након Корена, Ћосић је наставио сагу о породици Катић у комплету од четири књиге романа ,,Време смрти”, а касније и триологијом ,,Време власти”. Ја их још нисам прочитала, али мислим да ћу, јер су ме ,,Корени” у исто вријеме растужили и одушевили. Такође битно је и споменути његов први роман ,,Далеко је сунце”, али и Ћосићеве ,,Деобе”. Много је тема које можете открити читајући овог писца, а надам се да ће и на вас оставити утисак какав је оставио и на мене.

„А човек умире једино кад мора и кад неће.“

За ОССИ – Беч пише Књигоцрвић!

„Књигоцрвић је настао из чисте љубави према књигама, жељи за упознавањем тог свијета и идеји дијељења знања. Ово ће бити страница, на којој ћеш моћи да пронађеш неке приједлоге књига, али прочиташ и различите занимљиве садржаје о свијету књижевности, умјетности и свим осталим занимљивим друштвеним наукама.”