Један од разлога што сам завољела читати на њемачком језику јесте управо аустријски, заправо европски писац Штефан Цвајг, који је уједно и један од највећих пацифиста двадесетог вијека.
Рођен 28. новембра 1881. године у Бечу, Штефан Цвајг није ни слутио да ће бити свједок временима која су обликовала овај свијет. Потиче из имућне јеврејске породице, међутим никада није осјећао припадност јеврејској заједници. Одрастајући у имућној породици, Штефан одраста у центру царства које је сабирало велико богатство и културу. Дружио се по познатим бечким кафанама са писцима, глумцима, преводиоцима, професорима, сликарима, те се веома млад посвећује писању.
Већ у току средњошколског школовања Цвајг пише поезију која је објављивана у часописима, а 1901. године објављује збирку Сребрне жице. Студирао је филозофију, а 1904. године је докторирао са темом Филозофија Иполита Тена.
У Бечу је тада на снази био ционистички покрет, којег је основао и предводио Теодор Херцл. Цвајг и Херцл су се упознали када је Херцл био уредник у водећем бечком листу Нове слободне новине, гђе су објављивани рани Цвајгови радови. Међутим, Цвајг као европејац и пацифиста, није се слагао са Херцловим националистичким ставовима, а о томе и пише у својој аутобиографији Јучерашњи свијет.
Између ратова
Почетком Првог свјетског рата, патриотизам је захватио њемачке и аустријске Јевреје. Иако је био патриота и волио је Аустрију, није хтио да узме пушку у руке. Служио је у Архиву Министарства одбране, а од живио је вјерујући у умјетност и људску доброту.
1920. писац се жени са Фриедерике Мариа Бургер, од које се након 18 година растаје. А годину дана након развода, тачније 1939. године, писац се жени са својом секретарицом Лот Алтман.
У међувремену, Европом се диже нови талас национализма, Хитлер се полако приближава власти, а Цвајг под јеком његове политике и националсоцијализма напушта Аустрију 1934. године. Одлази у Лондон и тамо сазнаје како се његово име налази у Хитлеровој тзв. црној књизи у којој су се налазила сва имена људи које је Хитлер желио да убије. Ова вијест тјера Цвајга преко Атлантика у САД. Тамо се скрасио у Њујорку.
Након тога, убрзо се сели у град Петрополис у Јужној Америци, који је био њемачка колонија у Бразилу. Тамо и данас постоји Каса Штефан Цвајг. У годинама Другог свјетског рата, писац губи наду у човјечанство.
Убрзо 1942. године, заједно са својом супругом, себи одузима живот тровањем. Умрли су заједно с руком у руци, а његова књига Јучерашњи свијет може да служи као свједочанство и скуп разлога због којих се један геније као Цвајг одлучује на самоубиство.
Један од највећих талената у Европи
Овај писац никада није тражио издавача, јер су сви тражили управо њега. Чак ни позоришни редатељи, оперски композитори, уредници часописа нису могли да одоле његовом таленту. Писао је новеле, драмске комаде, есеје, репортаже, романсиране биографије, а био је мајстор свих форми писања.
Велики печат у књижевности оставиле су његове биографије историјских личности у ђелу Одлучујући тренуци у историји (Sternstunden der Menschheit). На овој књизи Цвајг је радио преко 20 година, а у њој описује четрнаест најзначајнијих догађаја у историји свијета по свом избору. Хитлеру је посветио десетак страница у својој аутобиографији, а онда је Хитлер у знак освете, спалио Цвајгову кућу у Салцбургу, а заједно са њом и збирку рукописа о великанима као што су Достојевски, Балзак, Хендл, Клајст, Моцарт, Стендал и други.
Штефан Цвајг је био један велики Европејац, човјек који је на разлике између људи увијек гледао као нешто позитивно, никада и никако као нешто што би требало да нас раздваја. За њим су остала велика ђела као што су Амок (1922), Помешана осећања (1926), Пропаст Срца (1927), Двадесет четири сата из живота једне жене (1934) Шаховска новела/Краљевска игра (1942), као и многа друга.
За ОССИ – Беч пише Књигоцрвић!
Књигоцрвић је настао из чисте љубави према књигама, жељи за упознавањем тог свијета и идеји дијељења знања. Ово ће бити страница, на којој ћеш моћи да пронађеш неке приједлоге књига, али прочиташ и различите занимљиве садржаје о свијету књижевности, умјетности и свим осталим занимљивим друштвеним наукама.
