Писати књишку препоруку за овакву књигу није једноставно. Не само зато што књига портретише једну од највећих фигура данашњице, него зато што је тешко писати велике и моћне ријечи о умјетнику који је толико тога створио, што за мене представља у једну руку нешто што се уопште не може објаснити, нити дочарати уколико не осјетите рад и дјело Ван Гога.
Данас један од највећих имена сликарства, чије се слике процјењују на стотине милиона, а некада сиромашни, измучени сликар који се свакодневно борио за своју егзистенцију. Винсент је као и многи умјетници, признање за свој рад добио тек постхумно. Сликар кога су цијелога живота одбацивали због несавршености, насликао је преко 800 слика, а извршио је самоубиство у 37. години свог живота. Ова књига представља једно од свједочанстава генијалности заснованих на писмима која је сликар слао свом брату Теу.
Из ње можемо да видимо колико су заправо статус и титуле тада биле важне, а колико је Винсент био заробљен између свјетова, оног у себи и пориву ка сликању, и оног које друштво диктира.
Кроз један једноставан стил, Стоун нам представља портрет умјетника, недаће, али и невјероватну снагу која се крије иза овог умјетника. Човјек који је тежио ка срећи, а проживио је свој кратки живот у патњи и сиромаштву. Као и лик Ван Гога и књига о њему препуна је парадокса.
Протагонисту пратимо по различитим мјестима на којима је живио. Свако мјесто, сеоце и градић оставили су велики утицај на лик и дјело овог сликара. Важно је напоменути да књига такође даје и увид у то како су настала нека од највећих дјела Ван Гога.
,,Лако је вољети. Тешко је бити вољен.“
Некако ми се и чини да су сви људи у овој години бар једном помислили како живот није фер. Баш због тога, неопходно је читати овакве књиге, како бисмо се увјерили да живот заиста није фер, али да и у том мраку често сунце обасја и најтмурније тренутке човјековог живота. Можда ће вам ова књига помоћи да пребродите тежак период у животу. Можда ће пробудити жељу да више сазнате о Ван Гогу, а можда ћете када све ово прође, отићи у музеј и са још већим дивљењем посматрати величанство његових дјела. Можда ћете и ви, баш као и Винсент видјети једнакост у свим живим бићима, колико год били неједнаки и љепоту тамо гдје је већина не види.
Прије ове књиге знали сте да је Винсент Ван Гог био невјеројатан сликар. Након читања ове књиге сазнаћете шта је потребно за постизање савршености како бисте својим дјеловањем пробудили страст у другим људима. Такође ћете и сазнати да генијалност не значи признање, него напротив, све оно супротно. Генијалци бивају несхваћени, заробљени и одбачени, а признања долазе тек касније, најчешће постхумно.
„Прво, мислимо да је сва истина лијепа, без обзира на то колико јој лице изгледа одвратно. Прихватамо сву природу, без икаквог одбацивања. Вјерујемо да у суровој истини има више љепоте него у лијепој лажи, више поезије у земљи него у свим паришким салонима. Мислимо да је бол добра јер је најдубља од свих људских осјећања. Мислимо да је секс лијеп чак и кад га приказују блудница и сводник. Карактер стављамо изнад ружноће, бол изнад љепоте и тешку, сурову стварност изнад цијелог богатства у Француској. Прихватамо живот у цјелини без моралних осуда. Мислимо да је проститутка добра попут грофице, вратарица једнако добра као и генерал, сељак једнако добар као министар кабинета, јер се сви уклапају у образац природе и уткане су у дизајн живота!”
Казала бих још много тога, али с обзиром на то да је књига базирана на биографији сликара, све остало биће сувишно и постоји могућност да ћу вам одати ток радње, а то не желим. Једноставно, књига коју вриједи прочитати. Вјерујте ми!
За ОССИ – Беч пише Књигоцрвић!
„Књигоцрвић је настао из чисте љубави према књигама, жељи за упознавањем тог свијета и идеји дијељења знања. Ово ће бити страница, на којој ћеш моћи да пронађеш неке приједлоге књига, али прочиташ и различите занимљиве садржаје о свијету књижевности, умјетности и свим осталим занимљивим друштвеним наукама.”
