Međunarodna konferencija ,,Kultura Titove Jugoslavije” (’’The Culture of Tito’s Yugoslavia”) posvećena različitim aspektima kulture u bivšoj SFRJ, održana je u Beču od 18. do 20. oktobra 2013. godine. Umetnici, naučnici i istraživači iz zemalja bivše Jugoslavije, kao i iz Nemačke i Austrije, održali su predavanja i diskusuje o književnosti, muzici, arhitekturi, obrazovanju i svakodnevnom životu za vreme Jugoslavije. Glavni organizatori su bili sa odeljenja za muzikologiju, Austrijska akademija nauka (ÖAW): dr Štefan Šmidl, profesor za teoriju i istoriju muzike na Bečkom konzervatorijumu (KWPU), i dr Tatjana Marković; a partneri u organizaciji: ,,Don Juan Archiv Wien”, Institut za istoriju umetnosti i muzikologiju i KWPU. Konferenciju je podržao i OSSI Beč (OSSAW), pogotovo Irena Zagorac, potpredsednica OSSI-ja Beč i asistentkinja dr Štefana Šmidla.  

Konferencija je otvorena u petak, 18. oktobra 2013. godine, pozdravnim govorima organizatora. Glavni organizator i idejni tvorac ove konferencije, dr Štefan Šmidl, je naglasio širi značaj ovog događaja. ,,Ovo je tema za Austriju toliko nepoznata, da mislim da je došlo vreme da Austrija otvori oči, a Jugoslavija, pogotovo Titova Jugoslavija je veoma važna za Austriju, kao i celokupna posleratna istorija, da smo morali ovo da organizujemo”, izjavio je dr Štefan Šmidl i dodao da je i on ,,proizvod” Titove Jugoslavije, jer iako ne govori srpski jezik, ni on ne bi bio ovde da nije bilo Jugoslavije, jer su mu roditelji iz Srbije. 

Kako je došlo do ideje organizovanja ovakve konferencije, objašnjava dr Tatjana Marković: ,,Na ideju da organizujemo međunarodni simpozijum o Titovoj Jugoslaviji, odnosno o Jugoslaviji do 1980., smo došli moj kolega Štefan Šmidl i ja zato što se oboje bavimo tom temom, a iznenađujuće je da naša kultura ovde uopšte nije poznata, iako je srpska, odnosno jugoslovenska dijaspora najveća manjina. Ne kaže se slučajno da su naša najveća tri grada Beograd, Beč i Čikago, tako da se promovisanjem kulture dolazi do boljeg imidža i bolje komunikacije, i čini mi se da, iako Jugoslavija više ne postoji, taj neki jedinstveni kulturni prostor u Beču još uvek postoji i vrlo je živ. Tako je ideja bila da se promoviše naša kultura danas kroz prizmu Titove Jugoslavije, koja bi se ne samo hvalila, nego i kritički razmotrila.” 

Markovićeva je istakla da moramo da dokažemo svetu da je naša društvena i politička svest na visokom nivou, da imamo vrlo bogato kulturno nasleđe i umetnosti koje su dostojne evropske umetnosti i dodala: ,,Ovaj zadatak ćemo ispuniti na ovaj način, jer je Beč muzički grad, muzički centar, tako da svakom fino vaspitanom Autrijancu će veoma imponovati da čuje dobru muziku. Jugoslavija nema dugu muzičku tradiciju, ali ipak ima značajna muzička dela, tako da to treba propagirati.”

Irena Zagorac, potpredsednica OSSI-ja Beč, nekadašnja studentkinja na KWPU, kao asistentkinja glavnog organizatora, dr Šmidla, objašnjava kako se dogodila saradnja između OSSI-ja Beč i ÖAW: ,,OSSI Beč je do sada ostvario puno saradnji sa brojnim institucijama, pretežno srpskim. Onda se javila potreba da se takvi kontakti ostvare i sa austrijskim institucijama. Dr Štefan Šmidl, pored ÖAW radi i na KWPU, gde sam ja studirala. Posle uspešne saradnje na mom master radu, za koji mi je on bio mentor, predložio je da mu pomognem oko organizacije ,,Tito” konferencije i pozvao me je da sviram na koncertu, koji se održavao u okviru nje. Ja sam odmah pristala, jer me je pre svega zaintrigirala sama tema konferencije (,,Kultura u Titovoj Jugoslaviji”). Ipak je retkost da se na ovim prostorima neko toliko zainteresuje za jednu takvu temu da napravi celu konferenciju. Ideja da se i OSSAW priključi je s moje strane došla spontano, kao normalan sled u organizaciji, jer sam smatrala da je to ne samo odlična prilika da se OSSAW spoji sa jednom takvom austrijskom institucijom, već i da će našim studentima biti vrlo dragoceno iskustvo da ovakav događaj prate aktivno, a ne samo pasivno! Dr Šmidl je s radošću prihvatio moj predlog, jer je i on smatrao da će srpski studenti svojim angažmanom dati posebnu crtu celokupnoj konferenciji. Obostrano se nadamo da je ovo tek početak jedne velike saradnje između OSSAW i ÖAW!”, izjavila je Zagorčeva. 

Među zvanicama od strane organizatora bio je i Nenad Radić, profesor istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, koga su organizatori pozvali budući da je radio u Muzeju istorije Jugoslavije, koji čuva zbirku Josipa Broza Tita. ,,Zanimljiva mi je ta priča o jednoj velikoj zemlji, sa puno različitih kultura i naroda, i način na koji je to sa vrha vlasti sinhronizovano u jednu, nažalost, prividno harmoničnu predstavu. A meni je posebno interesantna Titova privatna zbirka, koja govori, pre svega, o njemu kao kolekcionaru i ličnosti, a onda se kroz to može iščitati i njegov odnos prema kulturi uopšte”, izjavio je profesor Radić. 

Da je ova tema zaista zanimljiva i ponaosob, rekao je mag. dr Ričard Kurdiovski. „Ja sam pozvan na ovu konferenciju da prezentujem svoj rad, s obzirom na to da je centar mog istraživanja arhitektura, tj. srednje-evropska arhitektura 19. i 20. veka, a istraživao sam tokom studija dizajn Plečnika za slovensku Narodnu skupštinu u Ljubljani, sto nije baš Titova Jugoslavija, jer je Plečnik umro 1957, ali je u pitanju drugačiji ugao gledanja, kako su ljudi starijih generacija morali da se  prilagode novom sistemu”, izjavio je Kurdiovski. 

Konferencija je zatvorena juče u 13 časova pozdravnim govorom organizatora.

Novinarski tim-OSSI Beč,

Vesna Špirić i Sandra Radovanović