Avgust 2010. godine za moj život predstavlja veliku prometnu raskrsnicu sa nekoliko sporednih ulica. Od momenta dobijanja prve vize, mama, sestra i ja znale smo da novi život počinje upravo onog trenutka kada napustimo čuveni Magistrat 35. Nesvesna težine situacije u kojoj se nalazi, sedamnaestogodišnja ja uživala je u činjenici da sada živi u Beču, tom čuvenom Beču koji je svega nekoliko puta pre toga imala prilike da poseti samo vikendima turistički. Čak i onda kada smo prelistavale katalog svih gimnazija u gradu, deo mene verovao je da će na nekoj 256. stranici pronaći ime Gimnazija Vrnjačka Banja i da je to škola iz koje ću izaći kao maturant, jer znanje nemačkog jezika nije bio jedan od ordena kojima sam se mogla pohvaliti u tom momentu. Beč je tada predstavljao grad u kom idem u školu i kasnije na fakultet, ali ne i onaj grad u kom živim, u kom živi deo mene. Da ne bude zabune, u ovaj grad zaljubila sam se na prvi pogled, u njegovu širinu i istovremeno toplinu kojom odiše, arhitekturu i parkove, ali onaj osećaj pripadnosti je nedostajao. Sve do jedne prve jutarnje kafe kada sam na kuhinjskom prozoru videla poštu od prethodnog dana i krenula da listam prospekte prodavnica sa svim akcijama koje nude za naredni vikend. Zvuči suludo, ali moja integracija i osećaj pripadnosti išli su ruku pod ruku sa spoznajom da me sve to zapravo zanima i da zaista u praksi primenjujem ono što sam čula od prijatelja illi pročitala u novinama. Akcijski prospekt i slučajni prolazak pored autobuske stanice za međunarodne polaske, kada sam prvi put osetila da nemam želju da se nađem u busu koji će me odvesti kod bake na vruću jagnjetinu, bili su moj klik, znak da se nostalgija više neće nadmudrivati sa zdravim razumom i da moj pravi bečki život tek tada počinje.

Ovo je priča o nama koji smo se uhvatili u koštac sa životom u inostranstvu i zagrizli tu slatko-kiselu jabuku, a sa druge strane mali priručnik onima koji se na ovaj korak tek odlučuju.

Život u Beču je skup. Život studenta u Beču, kog velikim delom finansiraju roditelji sa platom na Balkanu, je još skuplji. Zato zavrnimo rukave i bacimo na se otkrivanje bar malog dela onoga što bi studenti ovde trebalo da znaju jer lista je isuviše duga.

Oni gorepomenuti turistički dolasci u Beč vikendom uvek su bili praćeni negodovanjem i bacanjem drvlja i kamenja na te Austrijance, jer avaj zar je moguće da kod nas prodavnice rade 24/7, a vi ne možete Zaru i H&M ostaviti otvorene nedeljom bar do 15h kako bi ovaj naš vikend proveden u inostranstvu zaista imao svoju čar. Da, moguće je.

Posle mesec dana života ovde većina nas je već potpuno naviknuta na činjenicu da sve što je potrebno kupimo do subote, jer nedelja je dan za uživanje, odmor, učenje, dan pred još jedan ponedeljak u koji bi trebalo da uskočimo relaksirani. Naravno da postoje mesta gde je moguće kupiti najpotrebnije, kao što su nekoliko limenki piva, kikiriki ili pakovanje čipsa za spontano okupljanje društva nedeljom uveče. Pored Bille na železnici Franz-Josef ili na Prateru, na prometnoj železničkoj stanici Westbahnhof prodavnice rade od 9:00 do 21:00h, a mini-market Merkur čak i do 23h. Tu je takođe, mnogim studentima već dobro poznati, Spar u sklopu AKH bolnice ili na glavnoj železničkoj stanici Hauptbahnhof, za one kojima je ovaj deo grada bliži.

Ove opcije možda nisu finansijski najoptimalnije ako govorimo o svakodnevnoj ili nedeljnoj kupovini, stoga su akcijski prospekti od velike pomoći. U početku sam govorila da tako nešto rade smo Austrijanci. Nećeš valjda u Billi kupiti samo, tek iz pećnice izvađen, hleb sa orasima, a potom otići u Hofer po vrećicu šargarepe i deset jaja. Zapravo hoćeš. Igra može da počne. Opšte poznato je da je Spar u rangu sa ostalim prodavnicama skuplji, a da su za budžet svakog studenta Hofer ili Lidl najpristupačniji. Od nedavno veliki broj prodavnica u sklopu lanca Hofer svojim mušterijama nudi svež hleb i peciva po daleko pristupačnijoj ceni, što ranije nisu imali u svom asortimanu, stoga uz dobar nedeljni plan i spisak potrebnih namirnica, svaki student može uštedeti nešto novca odabirom ove prodavnice. Kada je reč o drogerijama, svakako primat imaju DM i Bipa, koje svoje akcije menjaju na nedeljnom nivou i u većini slučajeva se sa spiska onoga što nam je potrebno, veliki broj proizvoda može platiti jeftinije. Svakako vredna pomena je i parfimerija Antos koja u svoje tri filijale u gradu u toku cele godine nudi popust od 20% na sve  proizvode – parfeme, šminku i kozmetičke preparate poznatih brendova.

Za one koji nedovoljno vremena izdvajaju za usavršavanje svog kulinarskog umeća, a više koriste usluge studentskih menzi, univerzitet svojim studentima nudi besplatne kartice pomoću kojih na svaki obrok u menzi dobijaju 0,80 evra popusta. Takođe u blizini većih kampusa i univerzitetskih četvrti postoji veliki broj kafića i restorana koji u svojoj ponudi imaju ukusne i raznovrsne obroke prikladne studentskom budžetu, bilo da se radi o azijskoj ili pak tradicionalnoj austrijskoj kuhinji.

Kada smo napunili stomačiće, tako siti spremni smo i da se upoznajemo sa gradom i svim lepotama koje on pruža. Veliki broj njih je na sreću besplatan, pa tako u kom god smeru da se uputite nećete pogrešiti. Kulturni program koji grad nudi bogat je koliko i njegova istorija, stoga bi pisanje o tome bila borba sa vetrenjačama, bitka koju ne možemo dobiti, jer toga uvek ima još i više, izvor je nepresušan. Svi muzeji pružaju studentske popuste na cenu karte uz važeću legitimaciju, a veliki broj njih svake prve nedelje u mesecu otvara svoja vrata za sve posetioce besplatno: http://vivent.at/gratis-ins-museum/. Ove pogodnosti se naravno ne zadržavaju samo u okvirima muzeja, već mogu obradovati i ljubitelje pozorišta i bioskopskog platna.

Kada je reč o fakultetu, kartice za menzu ili povoljnije kopiranje nisu jedino što nudi. Na početku svakog semestra u trajanju od četiri nedelje na internet stranici www.ubook.at/startseite/ moguće je kupiti laptopove i druge produkte marki HP, Apple, Microsoft, Samsung i Lenovo po puno povoljnijoj ceni, koja je dostupna samo studentima austrijskih univerziteta.

Možda čak i najzanimljivije od svega vannastavnog što fakultet nudi je postojanje Univerzitetskog sportskog instituta – USI-ja, www.univie.ac.at/USI-Wien/ . Lista kurseva koji se održavaju na semestralnom nivou i čija je cena i više nego povoljna, ogromna je i koncipirana tako da razdrma svakoga. Volite odbojku na plaži, bollywood ples, džez-balet ili pak vožnju kajakom, ovde možete učiniti da vam svaki semestar bude obojen posebnom notom i u život pustiti neke nove ljude sličnih interesovanja i hobija.