Ko podržava studiranje u inostranstvu?

Odluka o studiranju u inostranstvu svakako predstavlja važan korak svake individue. Nebitno da li je reč o bečelor, master ili doktorskim studijama, studirati u inostranstvu ne znači samo doći do još jedne diplome, već proći kroz još jednu socijalizaciju, jer studenti upoznaju ne samo novi sistem (državni, obrazovni), nove kulture, pristupe nauci, jezike, kontakte, već i otkrivaju nove strane svoje ličnosti pod ovim ne-tako-lakim okolnostima. S tim u vezi, poželjno je i potrebno da što veći broj srpskih studenata odlazi na studije ili usavršavanje u inostranstvo. Jer će tako i društvo, u kojem će ovi kvalifikovani studenti jednog dana raditi i time doprinositi, moći da postane otvorenije i naprednije. Ovo nije samo individualna investicija, već kolektivna tj. društvena!

Upravo zato jeste važna podrška – roditelja, prijatelja i ostalih, uslovno rečeno, važnih osoba. Moralna podrška jeste od neprocenjivog značaja, ali, nažalost, nije dovoljna. Neophodna je i materijalna tj. finansijka podrška. Iz tih razloga država bi trebalo da podržava studente – pomoću stipendija. Republika Srbija to i čini, tj. – Ministarstvo za omladinu i sport (MOS) –stipendira svake godine više od 10 000 studenata. Važno je pomenuti potrebne uslove za apliciranje na konkurs za stipendiju MOS-a – Fonda za mlade talente ,,Dositeja’’: kao uslov, pored srpskog državljanstva, visoke prosečne ocene itd., neophodno je da student ima status studenta iz Srbije, odnosno npr. Univerziteta u Beogradu! To zapravo znači da je stipendija dostupna samo onima koji bi nastavili studije (master ili doktorske) u inostranstvu tj. studentima koji su već završili osnovne ili master studije u Srbiji! Takođe, jedan od uslova za ,,vraćanje” ove stipendije jeste vraćanje u RS, po završetku stipendiranih studija, i radni odnos u RS minimum 5 godina. Nameće se pitanje – šta je sa velikim brojem studenata koji su počeli svoje (osnovne) studije u inostranstvu (nakon završene srednje škole)?

Govoreći konkretno o Austriji i Univerzitetu u Beču, koji, po statistici (Tabela – Studienservice und Lehrwesen, UniWien), studenti iz bivših jugoslovenskih država rado i često biraju, postoji problem. Studenti iz Srbije, koji se odluče da počnu svoje osnovne studije na Univerzitetu u Beču, kao potpun program tj. ne kao ERASMUS ili slični programi, nemaju kao opciju ili mogućnost da apliciraju ni za jednu stipendiju! Takođe, oni koji su nastavili svoje master ili doktorske studije, kao ceo program, imaju kao mogućnost jedino da apliciraju za pomenutu stipendiju ,,Dositeja’’. Da li je ovo pitanje namenjeno samo otadžbini – Srbiji ili i često biranoj destinaciji za dalje studije – Austriji? Sudeći po broju studenata iz Srbije na Univerzitetu u Beču, koji svakog semestra raste, odgovor na ovo pitanje treba što pre da ponude obe države.

Medijski sektor – OSSI Beč,

Sandra Radovanović