Između ostalog, u Hofburgu je preporučljivo posetiti: Staru tvrđavu (Alte Burg) koja je deo Švajcarskog krila (Schweizertrakt); Švajcarsku kapiju (Schweizarertor); krilo Svetog Mihaila (Michaelertrakt) – važi za najlepše krilo tvrđave; Vitezovu dvoranu (Rittersaal), gde je krštena Marija Terezija vodom koja je sadržala i nekoliko kapi vode iz reke Jordan; Dvorsku kapelu (Burgkapelle), u kojoj se na nedeljnoj misi mogu čuti horski glasovi čuvenih bečkih dečaka; Amalijin dvorac (Amalienburg); Nacionalnu biblioteku (Österreichische Nationalbibliothek), u kojoj se nalaze Muzej papirusa (Papyrusmuseum) i Muzej globusa (Globenmuseum); Zimsku školu jahanja, u okviru koje radi čuvena Španska škola jahanja (Spanische Hofreitschule) poznata po baletu konja Lipicanera; Novi Hofburg (Neue Hofburg), koji gleda na Trg heroja (Heldenplatz) itd. U sklopu ovog kompleksa nalaze se i brojni muzeji: Kraljevska riznica (Schatzkammer) sa carskim krunama i Longinovim kopljem, kojim je, po predanju, proboden Isus na krstu; Muzej carice Elizabete (Sisi Museum); Prirodno-istorijski muzej (Naturhistorisches Museum) koji je jako zanimljiv, jer se tu između ostalog čuva i Vilendorfska Venera, a ulaz za studente je samo 5 evra; Umetničko-istorijski muzej (Kunsthistorisches Museum) i mnogi drugi.

7. Gradska kuća u Beču (Wiener Rathaus) je znamenitost koju morate posetiti bez obzira na to u kom godišnjem dobu dolazite u Beč. Sagrađena je između 1872. i 1883. godine u neogotskom stilu i jedan je od zaštitnih znakova ove evropske metropole. Centralni toranj je visok 97,9 metara, a gvozdeni vitez na tornju ,,Rathausmann”, skulptura visoka 6 metara, je svakako jedan od simbola Beča. Gradska kuća predstavlja sedište gradonačelnika i predsednika pokrajine Beč, ali i mesto gde zasedaju pokrajinska vlada i gradski senat, kao i gradska i pokrajinska skupština. Unutrašnjost zgrade je ukrašena portretima austrijskih vladara, naučnika i umetnika. Osim prostorija za gradske poslove, unutra se nalaze i prostorije za razne balove, koncerte i sajmove.

Na trgu ispred Gradske kuće (Rathausplatz), održavaju se mnogobrojna dešavanja u različitim periodima. U decembru je to božićni vašar (Christkindlmarkt) kada možete osetiti bajkovitu božićnu atmosferu i probati kuvano vino, langoš, i razne kolače. Od polovine januara do polovine marta ovde je postavljeno klizalište (Wiener Eistraum) – za sve koji vole klizanje na ledu i romantičnu atmosferu; nakon toga održavaju se Bečke festivalske nedelje (Wiener Festwochen), koje traju 5 ili 6 nedelja svake godine u maju i junu; zatim Filmski festival (Film festival) u julu i avgustu, kada je postavljen bioskop na otvorenom, gde se osim filmova prikazuju opere, koncerti, i drugi komadi visoke kulture. Najveći humanitarni događaj u Evropi koji se odvija unutar Gradske kuće, ali i na trgu jeste ,,Life Ball”, koji okuplja svetski poznate ličnosti, poput Bila Klintona, Fergi, Eltona Džona, Anastasije, Šeron Stoun, Lajze Mineli i mnoge druge, u cilju prikupljanja novca za borbu protiv side.

8. Karlova crkva (Karlskirche), izgrađena u baroknom stilu u periodu između 1716. i 1737. godine, svakako je jedna od najlepših rimo-katoličkih crkava u Beču. Osmislio ju je dvorski arhitekt Johan Fišer fon Erlah, dok je gradnju završio njegov sin Jozef Emanuel, koji je posle očeve smrti, prvobitne nacrte delimično izmenio. Crkva stoga objedinjuje različite elemente. Središnji deo je građen po uzoru na grčke antičke hramove, stubovi sa strana su replika rimskih stubova, a dve kule pored njih pokazuju uticaj rimskog baroka. Crkva predstavlja spomenik posvećen završetku poslednje kuge, a nazvana je po svecu Karlu Boromoisu. Do 1918. g. bila je versko sedište careva, ali pošto se rukovodstvo nakon Drugog svetskog rata delimično raspalo, u periodu između 1989. i 2000. crkvom je upravljao Opus Dei. Imajući u vidu da se nalazi tik uz Tehnički univerzitet u Beču (TU), mnogi studenti ovog univerziteta provode pauze između predavanja upravo u parku ispred ove prelepe crkve, uživajući u pogledu kako na samu crkvu, tako i na jezerce ispred nje u kome neretko plivaju razne vrste patki. Idealno mesto za opuštanje.

9. S obzirom na to da je Beč grad koji posebno neguje kulturu, u njemu se nalaze brojna pozorišta važna za scensku umetnost. Međutim, Dvorsko pozorište (Burgtheater) se uvek  izdvajalo po značaju, tradiciji i jedinstvenoj istoriji. To je austrijsko nacionalno pozorište, najznačajnije i najcenjenije pozorište na nemačkom govornom području, i posle Francuskog teatra, najstarije u Evropi. Otvoreno je 1741. godine u balskoj kući u Hofburgu, po želji Marije Terezije, koja je zahtevala pozorište odmah pored svoje palate. Car Jozef II je 1776. preimenovao ustanovu u ,,Nemačko nacionalno pozorište”, i tada doneo odluku da svaka predstava mora imati tzv. ,,bečki završetak” (Wiener Schluss) kojim se podrazumeva srećan kraj. To je uradio, jer nije hteo da kvari raspoloženje carskim posetiocima, pa su mnogi komadi morali biti izmenjeni. Ovde su premijeru imale čak tri Mocartove opere, kao i Betovenova ,,1. simfonija” davne 1800. g.
Izgradnja nove zgrade u kojoj se pozorište nalazi danas (Universitätsring 2) završena je 1888. godine. Sagrađena je u neobaroknom stilu, dok je poznati bečki slikar, Gustav Klimt, oslikao tavanice. Iste godine pozorišna trupa se preselila u sadašnji ambijent, a naziv ,,Burgtheater” nosi od 1919. Pozorište je izrodilo brojne velikane pozorišne i filmske umetnosti. Jedan od njih je Kristof Valc, glumac nagrađen Oskarom za sporednu ulogu u filmu ,,Prokletnici” (Inglourious Bastards).

10. Zgrada parlamenta (Parlamentsgebäude), završena 1883. godine, još jedna je od građevina smeštenih u samom centru grada, koja pored susednog Hofburga, upotpunjuje sliku raskoši velike Habzburške monarhije. Arhitekt koji ju je osmislio, Teofil Hansen, zapravo je isti arhitekt koji je napravio skicu za Zepion, zgradu u centru Atine, te je sličnost austrijskog parlamenta sa atinskom građevinom očigledna. Na krovu zgrade nalazi se osam bronzanih statua krotitelja i njihovih konja, koji predstavljaju simbol pobede. Takođe su postavljene statue poznatih filozofa, pisaca i političara, kao što su Sokrat, Platon, Plutar i drugi, ali i grčkih bogova. Sa strana zgrade nalaze se još četiri statue krotitelja sa konjima, koji su simbol potiskivanja plahovitosti, važnog uslova za uspešnu saradnju u parlamentu. Fontana boginje Atine (Pallas-Athene-Brunnen) ispred zgrade Parlamenta, takođe sadrži mnogo simboličnih elemenata. Četiri velike evropske reke predstavljene su ljudskim figurama koje leže oko boginje Atine: Dunav kao žena, In kao bradati muškarac, a iza njih Elba i Vltava. Sa strana su mali kupidoni postavljeni na leđima delfina. Statue žena predstavljaju izvršnu i zakonodavnu vlast, dok je u sredini Atina, boginja mudrosti, koja u levoj ruci drži koplje, a na desnom dlanu boginju pobede Niku. Zbog mnogih političkih prepirki tokom istorije, u narodu se pojavilo mnoštvo viceva, kao npr. da je Atina namerno okrenula leđa zgradi, jer je bila zgrožena političkim raspravama. Zgrada je takođe pod zaštitom UNESCO-a.  U njoj se održavaju sve važnije državne proslave i ceremonije, kao što je polaganje zakletve predsednika Austrije i njegov govor na Dan državnosti 26. oktobra. Tada je za posetioce dozvoljen ulaz u sve važnije prostorije Parlamenta.

Sektor za medije – OSSI Beč,