,,Нема данас српског писца који је у публици толико омиљен колико је омиљен Момо Капор. У мом нараштају једино су Бранка Ћопића и Десанку Максимовић људи толико волели. Од келнера до генерала, од таксиста до научника, од домаћица до балерина, од ђака до професора-сви читају Мому Капора.“ Ове ријечи написао је Добрица Ћосић у својој књизи Дванаест портрета о великом писцу и сликару Моми Капору.
Момо и ја смо се срели у средњој школи, када сам се дружила са његовим књигама Уна и Белешке једне Ане, а сјећам се тада су књиге Моме Капора излазиле у Блицу, па ми је тако у руке дошла књига- Драги наши.
Кроз један хумористични, лаган и рекла бих, лепршави стил, Момо нам представља људску природу, њену суровост и комплексност. Колико год контрадикторно звучало, Момин човјек је народни човјек, док је стил писања народски, близак свима, гдје год се налазили, а имају коријене на нашим просторима.
Драги наши је скуп Капорових колумни које су излазиле у Франкфуртским вестима – српским новинама у дијаспори. Ове колумне су писане у форми писама, а баве се људским животом у туђини, али и у матици.
Само Момо успијева да опише државе, језике и појединце на један комичан начин без да изрази трачак мржње или гледања на појединца са висине. Чак и када се не слажете са Моминим хумористично-сатиричним описима, не можете да се љутите на њега.
,,Драги наши у туђини, ми смо хвала Богу добро и здраво, што и вама од свег срца желимо. Не сећамо се баш тачно кад сте отишли одавде и јесте ли можда заборавили на нас и наше мане и врлине, па вас подсећамо овим малим писмом какав смо ми народ и како нам је немогуће удовољити.“
Сматрам да је ова књига посебно занимљива за све нас који живимо негдје у туђини. Капор пише о нашој кухињи, опојним мирисима домаћих јела која се могу пронаћи само на Балкану. Пише о корупцији, породици, о умјетности и још много чему. Мислим да је ово књига која ће се допасти чак и онима који не воле да читају, а баш због тога сјајна је и за поклон. Уклапа се и на полице људи који воле класике, али и оних који воле лаганије романе. Уклапа се свуда, а опет остаје своја.
Отаџбина као главни мотив
Савршено приказивање друштвене реалности ,,новог доба“, како и сам Ћосић каже, довело је до тога да је Момо Капор, за вријеме свога стварања био обожаван, али његове књиге нису отишле са једном генерацијом.
Како у свјетској, тако и у нашој књижевности, мотив отаџбине je присутан, међутим често нереално представљен. Када кажем нереално, мислим да се људи, а посебно писци лако изгубе у идеализовању домовине не умијећи да реално сагледају све добре и лоше навике и појаве у својој матици. Баш зато, чак и када се о отаџбини ради, присутан је израз – Љубав је слијепа.
Момо Капор је, рекла бих, један од ријетких реалиста. У његовим књигама нема трагова мржње, национализма, нити било какве врсте вријеђања, али нема ни обожавања отаџбине. Постоји човјек, понекад патња, али и срећа, носталгија за домовином, сјета на неке боље дане као и велика нада у боље сутра. Кроз ту наду он исказује своју љубав, а кроз реалне описе даје широку слику схватања Балкана.
Његове књиге су постале свевремене, дубоко уткане у нашу књижевност и културу. Занимљиво је то што Момо савршено пише о људима који су отишли на запад, без имало критике, кроз једне реалне наочаре.
Са друге стране, љубав према отаџбини Моме Капора није нимало слијепа, напротив, она је и критички настројена.
У једном од писама, Момо пише зашто је остао у Београду:
,,Остао сам, дакле, на својој родној груди, најпре због тога што нисам имао лове да купим карту и збришем на неко боље место, а онда и због тога што је Београд јако фино место за живот, где још увек могу да вечерам на креду и да у сваком тренутку знам у којој кафани где ко седи.“
Баш таква је и књига Драги наши. Сви остали описи ове књиге, по мом мишљењу нису могући, јер је њен садржај толико тематски богат, да једна рецензија не може све да обухвати.
Само бих имала једну молбу. Читајте Мому Капора. Читајте га својој дјеци. Препоручите га својим родитељима и пријатељима. Вјерујте ми, нећете се покајати.
За ОССИ – Беч пише Књигоцрвић!
„Књигоцрвић је настао из чисте љубави према књигама, жељи за упознавањем тог свијета и идеји дијељења знања. Ово ће бити страница, на којој ћеш моћи да пронађеш неке приједлоге књига, али прочиташ и различите занимљиве садржаје о свијету књижевности, умјетности и свим осталим занимљивим друштвеним наукама.”
