Мајаковски се родио у Бежецкој области Русије (Грузија), а његова каријера као пјесника и револуционара почела је током Првог свјетског рата. Био је активан у комунистичкој партији и био је један од главних пјесника у оквиру тзв. ,,агитпроп“ покрета, који је користио поезију као средство за пропагирање револуционарних идеја. У својој четрнаестој години се заљубио у Марксизам, а та љубав је трајала све до Лењинове смрти 1924. године. Лењин је за Мајаковског био узвишено биће чију је слику имао изнад свог кревета. Такође, му је у више наврата посветио и своје стихове.
Био је био познат по свом радикалном и револуционарном стилу пјесништва, који је укључивао кориштење језика са свакодневног живота, као и кориштење језика радничке класе. Његове пјесме су биле оштре и директне, а често су се бавиле темама као што су људска права, друштвена неправда и борба против капитализма.
У периоду од 1917. до 1928. године Мајаковски је био на врхунцу своје славе. Једна од најпознатијих пјесама Мајаковског је 150,000,000 бави се темом о класном рату и борби радничке класе. Пјесма је имала велики утицај на руско друштво у вријеме њеног објављивања и још увијек се сматра једном од најважнијих револуционарних пјесама у Русији. Путовао је по Русији и читао своја ђела, те је тако стицао велики број фанова. Сви су жељели да се друже и буду у присуству великог пјесника. Путовао је и по свијету. Много времена је провео и у Америци, гђе је на различитим окупљањима причао о животу у Совјетском савезу. Атеиста, револуционар и борац за правду сматрао је да сваки човјек треба добро да живи, те се у свом стваралаштву борио против капитализма.
Након Лењинове смрти и доласком Стаљина на власт његов однос са владајућим режимом постао је комплексан. Он је често критиковао оне који су користили револуцију за своје властите интересе, што је довело до сукоба са властима. Није му се допадао свијет који је почетком тридесетих година видио око себе.
Љубав и револуција: веза између Мајаковског и Лили Брик
Био је такође био познат по свом бурном приватном животу, укључујући и везу са Лили Брик, која је била позната руска интелектуалка и глумица. Њихова веза била је врло бурна и често је прелазила границе између љубави и пријатељства. Брик је такође била у браку са Мајаковскијевим пријатељем, Осипом Бриком, што је додатно компликовало њихов однос. Волио је Лили, а Лили је вољела Осипа. Мајаковски је написао много пјесама о свом односу са Лили Брик, укључујући и познате „Ода Лили Брик“ и „Лили Брик“, у којима је изразио своја осјећања према њој. Његове пјесме о Лили Брик су често биле емотивне и препуне различитих осјећања.
Самоубиство великог пјесника: завршетак живота
Владимир Мајаковски преминуо је 14. марта 1930. године у самоубиству. Његова смрт изазвала је шок и тугу међу његовим пријатељима и обожаватељима. Он је извршио самоубиство тако што је испуцао метак у свој главу у свом стану у Москви. Његово самоубиство је било изненадно и његови пријатељи су се чудили зашто је то учинио, будући да није дао никакве индикације да је био у депресији или да је био несретан. Неки су спекулисали да је то био политички чин, повезан са његовим револуционарним активностима, док су други сматрали да је то било посљедица његове бурне везе са Лили Брик.
Постоји такође и теорија да је то и ђело режима, који се од 1930. године итекако уротио против пјесника. Мајаковски је 12. априла те година посљедњи пут виђен у јавности , а само два дана након тога је његова партнерка Вероника Полоноскаyа чула пуцањ иза затворених врата. Поред тога пронашла је и опроштајно писмо.
Његова сахрана 17. априла 1930. године била, након Лењинове и Стаљинове сахране, једна од највећих сахрана у историји. Сматра се да је на њој присуствовало око 150.000 људи.
Након његове смрти многи су шпекулисали о самоубиству пјесника. Наводно меци пронађени у тијелу пјесника нису одговарали калибру пиштоља који је пронађен поред тијела пјесника, а комшије су свједочиле како су чули два испаљена хица. Оваква смрт често је припајана државним службама и Совјетском Савезу. Ипак, мистерија његове смрти ни данас није ријешена.
За ОССИ – Беч пише Књигоцрвић!