Još od malih nogu oduvek sam voleo da se upuštam u razne avanture i postavljao sebi neke određene ciljeve. Samouverenost i upornost čoveka je presudan faktor u svim dostignućima njegovog života. Složićete se da je svaki početak težak, tako je oduvek i bilo. Ali, zar ne vredi pokušati? Uostalom, ko nije pokušao – nije ni uspeo!
Tako je i došla misao za novim izazovom. Studirati u inostranstvu na stranom jeziku, suočiti se sa svim poteškoćama koje nadolaze, jednom rečju – odrasti. Sve to zvuči veoma teško i komplikovano, ali ne i nedostižno. Za prestonicu Austrije odlučio sam se negde na polovini svog školovanja, baš u onim trenucima kada sam polako počeo da shvatam da ne želim da pripadam društvu u kome polako, ali sigurno, počinju da se ne cene prave vrednosti mladog čoveka. Rešio sam da svoju sreću okušam na nekom drugom mestu i među nekim drugim ljudima. Sama pomisao da ću se odvojiti od prijatelja, porodice i sebi već svega poznatog nimalo mi nije prijala. A i kome bi? Tačno je da je brod siguran u luci, ali on nije napravljen da bi tu i ostao. Nakon apliciranja na Univerzitet u Beču počeo sam da razmišljam o svim mogućim scenarijima. Čovek doživi svakodnevno hiljadu pomešanih osećanja, uspone i padove, mozak je pred totalnim uništenjem, strah od neuspeha i više nego prisutan. Sve u svemu – haos! A onda je došao i dan kada sam saznao da sam primljen. Sve čega sam se plašio nestalo je, sve bitke koje su se vodile u mojoj glavi dobijene su. Trenutak radosti i sreće, neprocenjiv osećaj, kraj jedne priče i početak druge. Nakon jednog uspeha dolaze drugi i još veći izazovi. Dolazak u Beč i navikavanje na način života ovde zapravo je za mene bilo jedno veliko osveženje. U početku je bila prisutna nostalgija, ali vremenom je i ona otišla u zaborav. Čovek se na sve navikne, polako sam počeo da shvatam to. Učenje jezika, još jedna prepreka koju je gotovo najteže savladati, ali ni to neće remetiti zacrtane ciljeve. U suštini jedna ogromna borba. Navikavajući se na delimično novi život upoznao sam dosta ljudi, shvatio da nisam jedini koji se nalazi u ovakvoj situaciji i naučio da se uvek treba boriti, čak i kada se to najmanje može. Uvek izložen novim iskušenjima čovek ponekad pomišlja na beg od istih. Tada dolazi pitanje koje ruši sve sumnje – zašto sam uopšte počeo ako želim da odustanem? Morao sam biti svestan rizika na samom početku, o odustajanju više nikad ni govora. Nastavlja se dalje, stiču se neka nova iskustva, planiraju novi ciljevi i ostvaruju stari.
Mi smo ti koji odlučujemo šta i koliko ćemo postići za života. Svako od nas piše neki svoj roman, donekle odlučujući o tome kakav će njegov početak i kraj biti. Da li ste dovoljno hrabri da započnete svoj?

Sektor za medije – OSSI Beč,

Igor Milosavljević

Napomena:
Svaki tekst u sekciji „Život u Beču“ je isključivo stav autora i ne odražava zvanične stavove OSSI Beča. Autor teksta je u potpunosti odgovoran za svoj tekst i može puniti kolumnu sadržajem koji želi, bilo da se radi o tekstu, foto ili video materijalu.