Broj akademskih građana stranog porekla u Austriji je u stalnom porastu – oko 19% stranaca u Austriji ima završen fakultet. U poslednjih nekoliko godina, ova grupa ljudi sve više okupira pažnju sociologa. Prema njihovim istraživanjima 18,6% Austrijanki i Austrijanaca stranog porekla ima završen fakultet, od kojih 4,2% čine akademski građani turskog porekla. Nedavno objavljeni rezultati istraživanja „Poslovni put akademskih građana stranog porekla” („Berufsverläufe von Akademikern mit Migrationshintergrund”), koje su sproveli sociolozi s Univerziteta u Beču, pokazuju da 20,1% mladih (25-35 g.) ima visoko obrazovanje.

Situacija je ipak nešto drugačija u realnosti poslovnog sveta. Prema navedenoj statistici, broj nezaposlenih, akademski obrazovanih građana stranog porekla duplo je veći od broja nezaposlenih Austrijanki i Austrijanaca, a za migrante s prostora bivše Jugoslavije iznosi 7,1%.

„Obrazovani ljudi stranog porekla, često rade kao nezavisni radnici, tj. na osnovu honorarnih ugovora i ugovora na određeno vreme. Pored toga, aktivniji su u privatnom sektoru i kao samostalni preduzetnici. Vodeće pozicije i pozicije državnih službenika uglavnom pripadaju Austrijankama i Austrijancima”, izjavila je Melek Hacioglu (Melek Hacioglu), jedna od učesnica istraživačkog projekta.

 Verwiebe-Diagramm2

Što se tiče rada u struci, više od polovine ispitanika smatra da njihovo radno mesto odgovara njihovom stepenu obrazovanju. Većina je, međutim, nezadovoljna platama. Razlika u visini primanja između građana sa i bez migracionog porekla je minimalna.

Nakon dugog istraživanja, sociolozi su došli do sledećeg zaključka: „Veliki broj građana stranog porekla radi za međunarodne firme. Tamo imaju šanse za odgovarajući posao u struci, napredovanje u karijeri, a dobro su i plaćeni”, rekao je Roland Fervibe (Roland Verwiebe), vođa projekta za ispitivanje položaja migranata u Austriji. „Međunarodne firme ne samo da prihvataju radnike stranog porekla, već smatraju da oni poseduju neophodno poznavanje drugih kultura i da upravo ta njihova veština predstavlja ključ dobrog poslovanja svake internacionalne kompanije”, izjavio je Fervibe. On je, takođe, naglasio da se uglavnom radi o vrednim, sposobnim i talentovanim ljudima koji su svesni svojih kapaciteta i prednosti u odnosu na austrijske kolege.

Jedno od glavnih pitanja i problema prilikom zapošljavanja migranata je diskriminacija. Iako rezultati istraživanja ne pokazuju nikakve znakove diskriminacije, mnogi ispitanici su tokom intervjua naveli primere iz ličnog života, na osnovu kojih se može zaključiti da je migrantima ipak teže pri nalaženju posla: „Na osnovu konkretnih primera, može se zaključiti da ljudi sa stranim poreklom teže dobijaju posao, npr. potrebno je da pošalju mnogo više prijava dok konačno ne dobiju odgovarajuće zaposlenje”, dodao je Fervibe.

Da su akademski građani s migracionom poreklom poželjni, pa čak i neophodni u mnogim poslovima, zaključak je pres konferencije koja je održana krajem novembra 2013. godine. Na konferenciji su govorili vicerektor Hajnc Fasman (Heinz Faßmann), Zuzane Šober-Bendiksen (Susanne Schober-Bendixen) iz firme „Baxter” i Nuno Maulide (Nuno Maulide) iz Instituta za organsku hemiju. Oni su podržali uvođenje „Rot-Weiß-Rot” karte i naglasili značaj migranata za svaku struku.

 Diagramm-2_01

„Nikada ne bih radila u potpuno homogenom timu. Što je veći diverzitet u radnom timu, to postoji više ideja za rešavanje problema i pristup zadacima”, objasnila je Nuno Maulide, koja je od 2013. godine profesor na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beču i deo istraživačkog tima Maks-Plank Instituta (Max-Planc Institut) u Nemačkoj. Od 15 članova tog istraživačkog tima, 11 je migracionog porekla.

Vicerektor Univerziteta u Beču odobrava „Rot-Weiß-Rot” sistem, ali smatra da nije dovoljan. Prema njegovim rečima, ova viza bi trebalo da bude dostupna i apsolventima osnovnih, a ne samo master studija. „Granica prve plate od 1.998 evra mesečno postavljena je previše visoko s obzirom na to da prosečna bruto plata iznosi 1.530 evra i smatram da bi tu granicu nadležni organi trebalo da spuste”, naglasio je vicerektor Fasman i dodao: „Osim toga, čitava birokratija prilikom upisa na fakultete i prvog zapošljavanja u struci bi trebalo da bude olakšana.”

Više informacija o istraživanju „Poslovni put akademskih građana stranog porekla” i o pres konferenciji održanoj u novembru možete naći na i na:

 

Medijski sektor – OSSI Beč,

Dušica Pavlović