Број академских грађана страног порекла у Аустрији је у сталном порасту – око 19% странаца у Аустрији има завршен факултет. У последњих неколико година, ова група људи све више окупира пажњу социолога. Према њиховим истраживањима 18,6% Аустријанки и Аустријанаца страног порекла има завршен факултет, од којих 4,2% чине академски грађани турског порекла. Недавно објављени резултати истраживања „Пословни пут академских грађана страног порекла” („Berufsverläufe von Akademikern mit Migrationshintergrund”), које су спровели социолози с Универзитета у Бечу, показују да 20,1% младих (25-35 г.) има високо образовање.
Ситуација је ипак нешто другачија у реалности пословног света. Према наведеној статистици, број незапослених, академски образованих грађана страног порекла дупло је већи од броја незапослених Аустријанки и Аустријанаца, а за мигранте с простора бивше Југославије износи 7,1%.
„Образовани људи страног порекла, често раде као независни радници, тј. на основу хонорарних уговора и уговора на одређено време. Поред тога, активнији су у приватном сектору и као самостални предузетници. Водеће позиције и позиције државних службеника углавном припадају Аустријанкама и Аустријанцима”, изјавила је Мелек Хациоглу, једна од учесница истраживачког пројекта.
Што се тиче рада у струци, више од половине испитаника сматра да њихово радно место одговара њиховом степену образовању. Већина је, међутим, незадовољна платама. Разлика у висини примања између грађана са и без миграционог порекла је минимална.
Након дугог истраживања, социолози су дошли до следећег закључка: „Велики број грађана страног порекла ради за међународне фирме. Тамо имају шансе за одговарајући посао у струци, напредовање у каријери, а добро су и плаћени”, рекао је Роланд Фервибе, вођа пројекта за испитивање положаја миграната у Аустрији. „Међународне фирме не само да прихватају раднике страног порекла, већ сматрају да они поседују неопходно познавање других култура и да управо та њихова вештина представља кључ доброг пословања сваке интернационалне компаније”, изјавио је Фервибе. Он је, такође, нагласио да се углавном ради о вредним, способним и талентованим људима који су свесни својих капацитета и предности у односу на аустријске колеге.
Једно од главних питања и проблема приликом запошљавања миграната је дискриминација. Иако резултати истраживања не показују никакве знакове дискриминације, многи испитаници су током интервјуа навели примере из личног живота, на основу којих се може закључити да је мигрантима ипак теже при налажењу посла: „На основу конкретних примера, може се закључити да људи са страним пореклом теже добијају посао, нпр. потребно је да пошаљу много више пријава док коначно не добију одговарајуће запослење”, додао је Фервибе.
Да су академски грађани с миграционом пореклом пожељни, па чак и неопходни у многим пословима, закључак је прес конференције која је одржана крајем новембра 2013. године. На конференцији су говорили вицеректор Хајнц Фасман, Зузане Шобер-Бендиксен фирме „Baxter” и Нуно Маулиде из Института за органску хемију. Они су подржали увођење „Rot-Weiß-Rot” карте и нагласили значај миграната за сваку струку.
„Никада не бих радила у потпуно хомогеном тиму. Што је већи диверзитет у радном тиму, то постоји више идеја за решавање проблема и приступ задацима”, објаснила је Нуно Маулиде, која је од 2013. године професор на Хемијском факултету Универзитета у Бечу и део истраживачког тима Макс-Планк Института у Немачкој. Од 15 чланова тог истраживачког тима, 11 је миграционог порекла.
Вицеректор Универзитета у Бечу одобрава „Rot-Weiß-Rot” систем, али сматра да није довољан. Према његовим речима, ова виза би требало да буде доступна и апсолвентима основних, а не само мастер студија. „Граница прве плате од 1.998 евра месечно постављена је превише високо с обзиром на то да просечна бруто плата износи 1.530 евра и сматрам да би ту границу надлежни органи требало да спусте”, нагласио је вицеректор Фасман и додао: „Осим тога, читава бирократија приликом уписа на факултете и првог запошљавања у струци би требало да буде олакшана.”
Више информација о истраживању „Пословни пут академских грађана страног порекла” и о прес конференцији одржаној у новембру можете наћи овој и овој страници.
Медијски сектор – ОССИ Беч,
Душица Павловић
