Dragi naši studenti,

Posebno nam je zadovoljstvo što smo imali čast i privilegiju da napravimo intervju sa jednim od naših najuspešnijih ljudi u Beču, advokatom Radivojem Petrikićem. Gospodin Petrikić nas je ugostio u prostorijama svoje kancelarije CMS, u centru Beča i izdvojio vreme da sa nama podeli priču o njegovim počecima i studentskim danima. Radivoje Petrikić je rođen u Jabukovcu, koji se nalazi u blizini Negotina. Danas je ugledni bečki advokat, koji se bavi privrednim pravom i učestvovao je u velikim korporativnim i finansijskim transakcijama u Srbiji, Austriji i regionu centralne i istočne Evrope.

  1. Ispričajte nam Vašu studentsku priču, kada ste i zašto došli u Beč?

Nakon završenih 6 semestara na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 1991. godine sam odlučio da nastavim školovanje u Beču, prvenstveno zbog ratne situacija koja je tada bila u punom jeku, a zatim i zbog toga što, iako sam bio jedan od najboljih studenata na Beogradskom univerzitetu, tamo nisam imao dovoljno dobru perspektivu. U Beču sam završio jedan kurs i u oktobru 1991. godine otpočeo sam dalje studije, a već u junu 1992. položio sam prvi ispit. U to vreme, najbitnije mi je bilo učenje jezika, jer nemački nisam znao, učio sam po čitav dan, na svaki mogući način upijao nove reči,  sa bilborda, iz novina, sa televizije… Nakon završenih studija, otpočeo sam sudsku praksu, a zatim i doktorske studije. Na taj način sam finansirao svoj život u Beču i 1998. godine završio svoj doktorat ovde. Nakon toga sam doktorirao i na Beogradskom univerzitetu i ispunio izazov da objavim svoj doktorski rad i u svojoj zemlji, kao i da konačno zaokružim svoje studiranje i u Beogradu i u Beču.

  1. Da li je postojala neka osoba koja Vam je pomogla pri samom dolasku u Beč i tokom studiranja?

U Beč sam došao jer su u blizini Beča živeli moji roditelji. Osim njihove finansijske podrške, pomoć sa strane nisam imao. Najteže mi je padalo učenje nemačkog, koji je u to vreme bilo mnogo teže učiti. Imao sam samo jedan rečnik i tek sam kroz studije uspeo da na pravi način naučim nemački jezik. Sada je drugačije vreme, internet omogućava sve informacije. Drugo, nisam živeo baš u Beču, putovao sam duže od sat vremena u jednom pravcu da bih išao na predavanja, ali to me nije omelo da ostvarim svoj cilj.

  1. Kako ste nakon studija pronašli posao i postali partner svetske advokatske kancelarije CMS?

Poslao sam svoju biografiju na nekoliko mesta i ova kancelarija se javila nakon samo dva dana. CMS danas ima preko 3200 pravnika u preko 30 zemalja sveta i četvrta je najveća kancelarija po broju pravnika na svetu. U  vreme kada sam se ja pridruzio CMS-u, ona je bila na samom početku razvijanja kao advokatska grupacija. Da bih se pridruzio CMS-u morao sam da napustim stari posao prevodioca koji sam obavljao dok sam pripremao doktorat, koji je bio dosta bolje plaćen i nosio je mnogo manje odgovornosti. Ipak, odlučio sam da je vreme da se bavim onim što stvarno volim i što me istinski zanima, a naročito mi se dopala vizija CMS-a da se prošire ka zemljama istočne i centralne Evrope. Moja karijera u ovoj kancelariji se odvijala veoma brzo. Pripravnik sam bio nepune 2 godine, nakon toga sam imenovan za menadžera partnera beogradske kancelarije a nakon 5 godina rada za partnera-vlasnika bečke kancelarije. Vreme kada smo otvorili kancelariju u Beogradu, 2000. godine,  bilo je jako teško i puno neizvesnosti. Gradili smo sa puno strpljenja i to je sada jedna od najrenomiranijih i najuspešnijih privrednih advokatskih kancelarija u Srbiji a CMS i bečka kancelarija osnovala je svoje ogranke i u Crnoj Gori, Bosni i drugim zemljama centralno istočne Evrope. U CMS-u mladi uvek dobijaju šansu. Kod nas je najbitnija izgradnja dobrog tima, dobra organizacija, menadžment i vizija.

  1. Šta savetujete našim studentima, kako da postignu svoj cilj i kako da se integrišu u društvo?

Ovde treba praviti razliku između dve grupe naših studenata. Prva je ona grupa studenata koji su rođeni ovde, a drugu grupu čine oni koji su došli ovde da studiraju. Prva grupa ima puno prednosti, poznaje jezik, kulturu i već je integrisana, imaju prijateljstva i poznanstva ovde i veća im je mogućnost i šansa za posao. Što se tiče ljudi koji dolaze iz Srbije, kao što sam to bio i ja, prva prepreka je jezik, nakon toga i nalaženje posla, da bi se obezbedio ostanak u ovoj zemlji. Mislim da je najbitnije da se studenti fokusiraju na jezik, ne treba žaliti vreme i sav svoj napor treba uložiti u to. Ja sam lično učio nemački danonoćno, pre toga sam samo završio početni kurs u Beogradu, tražio sam bilo kakvu mogućnost za komunikaciju. Bio sam na pola puta studija i to me je jako opterećivalo, znao sam da je znanje jezika najbitnije za dalje školovanje i za pronalaženje posla ovde. Potrebno je da ponudite nešto novo, da se razlikujete od drugih, kao što je npr. znanje što više stranih jezika, takođe i druge veštine, kao što je programiranje i tehnološko znanja, posećivanje različitih seminara. Na taj način i mi u našoj firmi biramo nove saradnike. Bitno je da se nekako „izdvojite iz mase“, a nakon toga,  da na razgovoru pokažete odgovarajuću energiju, motivaciju i fleksibilnost. Ono što je isto i u Srbiji i ovde, to je da najbolji studenti nemaju problema da se zaposle. Za najboljih 20 studenata pravnog fakulteta u generaciji se advokatske kancelarije bukvalno „bore“.

  1. Vi ste na čelu Austrijsko-srpskog privrednog foruma. Koje su Vaše dužnosti i obaveze na ovom mestu?

To je organizacija koju smo osnovali 2009. godine, koju čine austrijske firme aktivne u Srbiji. To su zvučna imena i firme iz oblasti osiguranja, građevine itd. Ideja je bila da se kroz tu organizaciju nađe mogućnost povezivanja ove dve zemlje, kroz tribine i seminare, gde su dolazili politički zvaničnici, kako bi povećali mogućnost novih investicija u Srbiji.

  1. Šta Austrija pruža našim studentima što im Srbija ne pruža?

Definitivno u Srbiji postoji veliki pad kvaliteta obrazovanja. Naše obrazovanje se ne ceni više kao nekad. Austrija ima veći kvalitet obrazovanja i kao student u Austriji imate mnogo više dodira sa praksom nego u Srbiji. Ja o tome mogu da govorim iz ličnog iskustva. U Srbiji se forsira učenje milion, ne toliko bitnih, činjenica sa kojima se u poslu skoro nikada ne srećemo. Ovde se akcenat stavlja na praksu i bitne činjenice, studenti se ne opterećuju stotinama stranica, uči se iz skripti i po pelcerima, a knjige služe za veće ocene i šire znanje. Studenti su ovde, nakon završenog fakulteta, mnogo spremniji za posao, nego studenti u Srbiji. Takođe, u Austriji je mnogo veći pritisak na zaposlene da se konstantno razvijaju, dok u Srbiji neke pozicije zauzimaju ljudi koji godinama ništa novo nisu naučili zbog čega se mladima ne pruža šansa za te pozicije kao ovde. U Austriji se bira kvalitet i želja za napredovanjem i to je najbitnije. Stopa korupcije je ovde daleko manja nego u Srbiji, skoro da je i nema, eventualno na nekom višem nivou društva. Za odgovarajuću poziciju se gotovo uvek bira najbolji kandidat, a ne neko ko se oslanja na dobra poznanstva. Takođe, naša nacija je čini se dosta izgubila kompas. Pogrešni uzori se forsiraju u našoj zemlji, dolazi do odliva pametnih i obrazovanih ljudi, veliki broj ljudi je demotivisan i demoralisan i  teško očekivati neki brži napredak i sveobuhvatni oporavak društva.

  1. Potičete iz Negotinske krajine, tačnije iz Jabukovca, na šta ste jako ponosni. Sprovodite česte humanitarne akcije za ovaj kraj, da li smatrate da je obaveza svih nas da ne zaboravimo odakle dolazimo?

Veliki deo mog slobodnog vremena posvećujem svom kraju, od asfaltiranja ulica, obnove dečijih igrališta, sportskih terena, škola, KUD-ova, oživljavanja turističkih atrakcija kao što su Rajačke pimnice, do obezbeđivanja novih vatrogasnih kola od grada Beča, u planu su i kola hitne pomoći. Mislim da je bitno da se svako seti svog kraja i da ako može pomogne da se poboljša infrastruktura, da se poboljšaju uslovi za život i pruži šansa da se živi od svog rada i ostane tamo da živi. Takođe, verujem da i većina nas ima želju da se pred kraj života vrati tamo. Na ovaj svet dolazite praznih ruku, tako i odlazite,  za vama ostaju samo vaša dela. U situaciji kada mogu da pomognem i dam, trudim se da pomognem, jer se život kreće kao začarani krug, jednom rukom dajete, drugom primate.

  1. Koji je Vaš najveći životni uspeh?

Najveći mi je uspeh taj što sam uspeo da u ovo vreme imam zdravu, uspešnu, ambicioznu porodicu, radim posao i uživam u stvarima koje volim. I danas gotovo svakog jutra idem na posao pun entuzijazma i optimizma, sa željom da i dalje širim svoje znanje, radim nešto kreativno i korisno. Takođe mi je drago što mi je ovaj posao doneo puno poznanstava i mogućnosti da se angažujem i koliko mogu, doprinesem kvalitetnijem životu u kraju odakle potičem. Verom u sebe, upornošću i radom možete da uspete u nekom svetu koji funkcioniše na principu velike konkurencije i ispreplitanja različitih interesa i drago mi je da sam doživeo se može uspeti i u tuđoj zemlji, ako ste dovoljno uporni, vredni  i ako dovoljno verujete u sebe.

slika 2

Biografija Radivoja Petrikića

Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu studirao je šest semestara, da bi 1991. godine nastavio studije prava u Beču, koje je uspešno završio u oktobru 1993. godine. Godine 1998. završio je doktorske studije iz oblasti privrednog prava sa odličnom ocenom na Univerzitetu u Beču, a 2000. godine uspešno doktorirao na Univerzitetu u Beogradu. U tom periodu objavio je dve knjige i napisao nekoliko stručnih članaka o austrijskom i srpskom pravu.

U proteklih 18 godina bio je angažovan kao vodeći advokat u velikim privrednim transakcijama i razvojnim projektima u čitavom regionu centralne i istočne Evrope. Pored advokatskog savetovanja učestvovao je i kao savetnik u pripremi nekoliko zakonskih tekstova u Srbiji, a uspešno je zastupao Republiku Srbiju u sporu protiv „Alpine i Porr“ pred austrijskim sudovima povodom raskida Ugovora o koncesiji za izgradnju auto-puta Horgoš-Požega.

Gospodin Petrikić je predsednik Austrijsko-srpskog privrednog foruma, koji okuplja preko 35 renomiranih preduzeća iz Austrije i Srbije (između ostalih i Henkel, Erste Bank, Raiffeisen Bank, PORR, Uniqa, Siemens, Strabag, Tigar Pirot, Energoprojekt). Imenovani je i ambasador za integraciju u okviru projekta „Xchange“, koji čine poznate i uspešne ličnosti javnog i privrednog života u Austriji. Takođe je i delegat i predsednik Ekonomskog saveta Skupštine dijaspore i Srba u regionu.

Sektor za medije – OSSI Beč,

Katarina Kovačević