Синиша Видовић, млади филмски аутор пореклом из Босне и Херцеговине, који живи и ради у Аустрији, кроз тему борбе бикова испричао нам је дивну причу о људима који и много година после рата покушавају да преживе онако како најбоље умеју, а то је – заједно.  Завршио је филмску и видео режију на Универзитету у Линцу, а „Корида” је његов први дугометражни документарни филм. Прича прати троје људи и њихов необични свет босанских борби бикова – корида. Ово је филм је о остацима прохујалих времена у модерним друштвима, прича о односу човека према животињи, али изнад свега – човека према човеку.

Одакле Вам се појавила идеја за овакав филм, пре свега тематику? Зашто сте одлучили да баш кроз борбу бикова представите односе између три народа у Босни и Херцеговини?

Идеја је настала 2009. кад сам пролазио Босном и видео одржавање кориде. Прво ме је све то заинтересовало из визуелног поља, помислио сам да би могло добро да се упакује на великом платну. Међутим, то је јако мало материјала да би се направио филм. Тек кад сам истраживао, сазнао сам да су те кориде једина манифестација на читавом Балкану где су сва три народа заједно без икаквих провокација и тензија. Пративши ситуацију у Босни, где медији извештавају као да ће се сутра поново заратити, обрадовала ме је чињеница да постоје људи које политика и сукоби не интересују. Лепо је што до сада ниједан политичар није позван да одржи говор на некој од тих манифестација и да током њих влада хармонична атмосфера.

Да ли смо у туђини сложнији? Јесмо ли успели да превазиђемо предрасуде или је само привид да смо овде тобоже сложни?

Има позитивних примера, али и оних негативних. Познато је да су у дојаспори већи националисти, да највише негативне енергије долази одавде. Ипак, све зависи од појединца, његовог политичког става, васпитања, родитеља… Мој филм не представља проблем народности само у Босни и Херцеговини, већ на целом Балкану. Једино што спаја људе је уметност, а сада имамо и пример кориде. Хтео сам да урадим једну позитивну причу о Босни и Балкану и било ми је драго кад сам сазнао да то са коридом функционише, и то баш у крајевима где су вођене најжешће борбе. Нису ратовали доктори и правници, него тај нижи слој, сељаци. У филму се даје одговор и зашто.

Да ли мислите да је бик симбол наше нарави?

Југославија је често била првак у борилачким вештинама! Ми смо ратоборан народ, такав менталитет имамо, темпераментан, нама је потребно неко доказивање, као и бику. Он у бити доказује своју снагу. Зато се и бори, да измери снагу са другим биком. У себи дефинитивно имамо борилачки дух, као и животиње. У трејлеру чак постоји део где се каже: ,,Све у животу је такмичење’’, а код босанског бика је борилачки дух веома изражен.

Шта је то што чини главне актере филма интересантним? Шта је то што можемо да научимо од Ренате, Стипе, Марка…?

Можемо много тога да научимо. Они имају другачије вредности у животу. Желео сам да изаберем различите типове личности, да свако сам пронађе у тим карактерима понешто за себе. Хтео сам да боље упознам терен и те људе које многи сматрају сељацима и гледају на њих са висине. Хтео сам да преиспитам предрасуде и уверио се да на једном месту припадници сва три народа могу бити сложни.

Да ли мислите да се човек током живота разочара у људе па се окрене животињама?

То се чак и спомиње у филму. Ренати су се страшне ствари догодиле током снимања. Толико је изгубила веру, наду и љубав према људима, да је пожелела да има контакт само са животињама. Људи који имају пса знају како уме да их насмеје, орасположи. Постоји енергија између животиња и човека. Бик реагује на глас свог газде у сред борбе, који му говори, бодри га и мотивише, без обзира на буку и присуство других људи.

Филм је до сада освојио неколико награда, приказан је на неколико фестивала где је наишао на позитивне реакције. Да ли Аустријанци више саосећају са људима или биковима у Босни и Херцеговини?

Од рађања идеје па до завршетка филма посетио сам бројне кориде и ранчеве и никада нисам био сведок злостављања животиња. Да је то био случај, имао бих морални проблем да снимим овај филм. На светској премијери у Немачкој јавио се момак који је вегетаријанац и заштитник животиња и који је признао да је кроз цео филм покушавао да нађе неки моменат вредан осуде – и није успео. У бити су реакције одличне, какве се само пожелети могу! Има ту шкакљивих момената, на пример, сцена у којој се коље јагње, али треба се запитати да ли је хуманије за бика да наступа на коридама и живи петнаест-шеснаест година или да му живот буде као на Западу, да га са неколико месеци закољу и послуже као одрезак у отменом ресторану. То што је став према животињама на Западу другачији, не значи да је поштенији и хуманији.

Коридом сте, како сте сами рекли, срушили предрасуде о самој традицији борбе бикова…

У филму и није реч о борби бикова. Корида је више једна метафора за борбу људи у нашем друштву. Зато је више пажње посвећено људима и међуљудским односима, него самој кориди. Као што се може видети у конфликту око Грмечке кориде, борбе бикова функционишу и спајају народе, али чим се религија и политичари умешају, долази до тензија.  Народи као народи би се и сложили, помирили и дружили, али чим ефендије, свештеници, попови и политичари почну да држе којекакве говоре, настају конфликти. Корида је опстала толике године зато што је „ослобођена зона”, што представља и алтернативно име овог изванредног филма.

Шта сте ново научили приликом снимања филма о земљи из које сте потекли и њеном становништву?

Кроз рад на филму упознао сам различите ставове о Босни и Херцеговини, сагледао комплексност ситуације. Не могу рећи да сам сада паметнији. Али оно што вреди јесте видети да постоје људи које политика не занима и да се, за разлику од оне слике која нам је представљена у медијима, слажу, живе једни с другима, и помажу једни другима. Лепо је упознати те људи и видети да у овој земљи има наде за суживот. Потези актера филма нас упућују на то да једни другима пружимо руку. И, да завршимо цитатом из филма: ,,Ми можда јесмо кркани и сељаци, али смо заједно. Само заједно можемо опстати.’’

Нама остаје само да вас позовемо на премијеру овог фантастичног филмског остварења у Бечу!

КАДА: Среда, 5. октобар у 20ч.

ГДЕ: Village Cinema Wien Mitte, Landstraßer Hauptstraße 2a, 1030 Wien.

 

Медијски сектор – ОССИ Беч,

Тамара Кесер и Катарина Станисављевић