Siniša Vidović, mladi filmski autor poreklom iz Bosne i Hercegovine, koji živi i radi u Austriji, kroz temu borbe bikova ispričao nam je divnu priču o ljudima koji i mnogo godina posle rata pokušavaju da prežive onako kako najbolje umeju, a to je – zajedno.  Završio je filmsku i video režiju na Univerzitetu u Lincu, a „Korida” je njegov prvi dugometražni dokumentarni film. Priča prati troje ljudi i njihov neobični svet bosanskih borbi bikova – korida. Ovo je film je o ostacima prohujalih vremena u modernim društvima, priča o odnosu čoveka prema životinji, ali iznad svega – čoveka prema čoveku.

Odakle Vam se pojavila ideja za ovakav film, pre svega tematiku? Zašto ste odlučili da baš kroz borbu bikova predstavite odnose između tri naroda u Bosni i Hercegovini?

Ideja je nastala 2009. kad sam prolazio Bosnom i video održavanje koride. Prvo me je sve to zainteresovalo iz vizuelnog polja, pomislio sam da bi moglo dobro da se upakuje na velikom platnu. Međutim, to je jako malo materijala da bi se napravio film. Tek kad sam istraživao, saznao sam da su te koride jedina manifestacija na čitavom Balkanu gde su sva tri naroda zajedno bez ikakvih provokacija i tenzija. Prativši situaciju u Bosni, gde mediji izveštavaju kao da će se sutra ponovo zaratiti, obradovala me je činjenica da postoje ljudi koje politika i sukobi ne interesuju. Lepo je što do sada nijedan političar nije pozvan da održi govor na nekoj od tih manifestacija i da tokom njih vlada harmonična atmosfera.

Da li smo u tuđini složniji? Jesmo li uspeli da prevaziđemo predrasude ili je samo privid da smo ovde tobože složni?

Ima pozitivnih primera, ali i onih negativnih. Poznato je da su u dojaspori veći nacionalisti, da najviše negativne energije dolazi odavde. Ipak, sve zavisi od pojedinca, njegovog političkog stava, vaspitanja, roditelja… Moj film ne predstavlja problem narodnosti samo u Bosni i Hercegovini, već na celom Balkanu. Jedino što spaja ljude je umetnost, a sada imamo i primer koride. Hteo sam da uradim jednu pozitivnu priču o Bosni i Balkanu i bilo mi je drago kad sam saznao da to sa koridom funkcioniše, i to baš u krajevima gde su vođene najžešće borbe. Nisu ratovali doktori i pravnici, nego taj niži sloj, seljaci. U filmu se daje odgovor i zašto.

korida-sa-fejsa

Da li mislite da je bik simbol naše naravi?

Jugoslavija je često bila prvak u borilačkim veštinama! Mi smo ratoboran narod, takav mentalitet imamo, temperamentan, nama je potrebno neko dokazivanje, kao i biku. On u biti dokazuje svoju snagu. Zato se i bori, da izmeri snagu sa drugim bikom. U sebi definitivno imamo borilački duh, kao i životinje. U trejleru čak postoji deo gde se kaže: ,,Sve u životu je takmičenje’’, a kod bosanskog bika je borilački duh veoma izražen.

Šta je to što čini glavne aktere filma interesantnim? Šta je to što možemo da naučimo od Renate, Stipe, Marka…?

Možemo mnogo toga da naučimo. Oni imaju drugačije vrednosti u životu. Želeo sam da izaberem različite tipove ličnosti, da svako sam pronađe u tim karakterima ponešto za sebe. Hteo sam da bolje upoznam teren i te ljude koje mnogi smatraju seljacima i gledaju na njih sa visine. Hteo sam da preispitam predrasude i uverio se da na jednom mestu pripadnici sva tri naroda mogu biti složni.

Da li mislite da se čovek tokom života razočara u ljude pa se okrene životinjama?

To se čak i spominje u filmu. Renati su se strašne stvari dogodile tokom snimanja. Toliko je izgubila veru, nadu i ljubav prema ljudima, da je poželela da ima kontakt samo sa životinjama. Ljudi koji imaju psa znaju kako ume da ih nasmeje, oraspoloži. Postoji energija između životinja i čoveka. Bik reaguje na glas svog gazde u sred borbe, koji mu govori, bodri ga i motiviše, bez obzira na buku i prisustvo drugih ljudi.

Film je do sada osvojio nekoliko nagrada, prikazan je na nekoliko festivala gde je naišao na pozitivne reakcije. Da li Austrijanci više saosećaju sa ljudima ili bikovima u Bosni i Hercegovini?

Od rađanja ideje pa do završetka filma posetio sam brojne koride i rančeve i nikada nisam bio svedok zlostavljanja životinja. Da je to bio slučaj, imao bih moralni problem da snimim ovaj film. Na svetskoj premijeri u Nemačkoj javio se momak koji je vegetarijanac i zaštitnik životinja i koji je priznao da je kroz ceo film pokušavao da nađe neki momenat vredan osude – i nije uspeo. U biti su reakcije odlične, kakve se samo poželeti mogu! Ima tu škakljivih momenata, na primer, scena u kojoj se kolje jagnje, ali treba se zapitati da li je humanije za bika da nastupa na koridama i živi petnaest-šesnaest godina ili da mu život bude kao na Zapadu, da ga sa nekoliko meseci zakolju i posluže kao odrezak u otmenom restoranu. To što je stav prema životinjama na Zapadu drugačiji, ne znači da je pošteniji i humaniji.

najava

Koridom ste, kako ste sami rekli, srušili predrasude o samoj tradiciji borbe bikova…

U filmu i nije reč o borbi bikova. Korida je više jedna metafora za borbu ljudi u našem društvu. Zato je više pažnje posvećeno ljudima i međuljudskim odnosima, nego samoj koridi. Kao što se može videti u konfliktu oko Grmečke koride, borbe bikova funkcionišu i spajaju narode, ali čim se religija i političari umešaju, dolazi do tenzija.  Narodi kao narodi bi se i složili, pomirili i družili, ali čim efendije, sveštenici, popovi i političari počnu da drže kojekakve govore, nastaju konflikti. Korida je opstala tolike godine zato što je „oslobođena zona”, što predstavlja i alternativno ime ovog izvanrednog filma.

Šta ste novo naučili prilikom snimanja filma o zemlji iz koje ste potekli i njenom stanovništvu?

Kroz rad na filmu upoznao sam različite stavove o Bosni i Hercegovini, sagledao kompleksnost situacije. Ne mogu reći da sam sada pametniji. Ali ono što vredi jeste videti da postoje ljudi koje politika ne zanima i da se, za razliku od one slike koja nam je predstavljena u medijima, slažu, žive jedni s drugima, i pomažu jedni drugima. Lepo je upoznati te ljudi i videti da u ovoj zemlji ima nade za suživot. Potezi aktera filma nas upućuju na to da jedni drugima pružimo ruku. I, da završimo citatom iz filma: ,,Mi možda jesmo krkani i seljaci, ali smo zajedno. Samo zajedno možemo opstati.’’

Nama ostaje samo da vas pozovemo na premijeru ovog fantastičnog filmskog ostvarenja u Beču!

KADA: Sreda, 5. oktobar u 20h

GDE: Bioskop Village Cinema Wien Mitte, Landstraßer Hauptstraße 2a, 1030 Wien!

 

Medijski sektor – OSSI Beč,

Tamara Keser i Katarina Stanisavljević