Шеф Представништва Републике Српске, господин Младен Филиповић, кроз пут свог школовања…
Због разних проблема са којима се сусрећу студенти у Бечу, многи од њих се одлучују на напуштање факултета и живота у овој земљи. Да никоме није лако – није спорно, али да у животу треба бити упоран и истрајан генерације успешних људи су нам то и показале. Имала сам ту част да управо са таквим једним успешним и младим човеком попричам о његовом школовању у Бечу, као и о раду након студија.
За време рата, животни пут је младог Младена Филиповића из Сарајева одвео у Немачку, потом у Канаду и на крају у Беч, где данас има функцију шефа Представништва Републике Српске у Републици Аустрији.
П: Како је текло Ваше школовање и шта Вас је навело да дођете у Беч?
О: Након завршене освновне у Немачкој, а онда и средње немачке школе у Канади, одлучио сам да се вратим у Европу, тачније у неко немачко говорно подручје да завршим факултет. Разлог је био тај што сам одрастао у Немачкој и ту завршио школу, научио језик, и било ми је заиста лепо. Иако сам знао језик, имао сам проблема, зато сматрам да је човеку потребно годину дана да се прилагоди новим условима.
П: У данашње време ОССИ Беч се, између осталог, труди да помогне свим будућим студентима. Да ли је тада постојао неко ко је Вама помагао?
О: На жалост, није постојала организација 2004. године када сам почео са студијама на Економском универзитету. За помоћ сам се обраћао породици, пријатељима, а од организација само ÖH, међутим они су били доста штури, тако да сам се сам сналазио.
П: Да ли сте током студија имали времена за рад?
О: Имао сам времена, али тада је ситуација била нешто компликованија него данас, па студентима није било дозвољено да раде на пријаву, осим неког хонорарног посла.
П: Питање које мучи многе апсолвенте јесте како да пронађу посао и на чија врата да закуцају након студија. Како сте Ви успели да нађете посао?
О: Смер који сам завршио, економија и право, био је превише генералан и нису нас тачно усмеравали, као што је то данас и зато сам имао великих проблема да пронађем посао. Иако сам знао језик, имао праксу, кад си генералиста веома је тешко наћи прве послове. Мој савет јесте да се одмах на почетку фокусирате на одређену тему и смер и да се за то специјализујете. Праксе сам налазио својевољно, па сам тако радио у Канадској амбасади, затим сам имао неке маркетиншке пројекте у пар фирми, али први прави посао сам добио након пар месеци и то је било у осигурању. Након тог посла, 2012. године отворено је Представништво Републике Српске у Бечу, чији сам шеф постао након именовања од стране председника РС.
П: Које су дужности и обавезе шефа Представништва Републике Српске?
О: Република Српска има осам представништва у свету: у Вашингтону, Бриселу, Москви, Београду, Штутгарту, Солуну, Бечу и Јерусалиму, које је једно од старијих. У Аустрији имамо дефинисана четири важна смера деловања. Прво је привредна сарадња са већ дугогодишњом историјом, где се помаже привредницима и њиховим пројектима умрежавањем кроз базу података, тренинзима са аустријским фирмама и слично. Друга сфера је институциона, трећа је сарадња са дијаспором кроз календар догађаја и манифестација и на крају четврта сфера јесте дефинисање сарадње младих и студената. Представништво стоји на располагању не само студентима, него и школарцима ако им затреба подршка, помоћ… Морам рећи да ми је веома драго што је ОССИ доста активан у томе и што можемо да рачунамо на њих као организацију која помаже нашим људима.
П: Колико сте задвољни својим и радом Представништва генерално?
О: Лично не волим да причам о томе, више волим објективно чути и прагматично од људи са којима сарађујемо. Веома често чујемо позитивне коментаре.
П: Једни сте од ретких људи који су млади постали успешни. Шта сматрате својим највећим животним успехом?
О: Породица! Супруга и ја смо заједно прошли студентске дане и ту борбу у Аустрији. Пре осам месеци добили смо и ћеркицу, Калину, тако да је мени заиста породица на првом месту. Пословно ми је највећи успех да се налазим негде где стварно волим оно што радим.
П: Позицијом на којој јесте упознати сте са манама и врлинама овог града. Шта Аустрија, конкретно Беч, пружа нашим студентима?
О: Беч је космополитски град, има велики број људи из разних делова света, тако нуди неку врсту упознавања са светом. Нуди добру инфраструктуру, сигурност, а конкретно за студенте има врхунске универзитете. Свакако можда и тај престиж када се каже да си завршио факултет у Бечу, због чега те цене у целом свету.
П: Међу младим људима се доста покреће тема везана за интеграцију у друштву. Шта за Вас она представља?
О: Мени лично интеграција није само познавање језика, него и флексибилност у прихватању одређених вредности саме земље у којој се живи. То је значајан део, који не представља асимилацију са тим друштвом.
П: Шта саветујете нашим студентима, како да постигну свој циљ?
О: Говорим из личног искуства, ако млад човек постави себи циљеве (каријера, породица…) и ради постепено на томе, временом ће се они и остварити. Кажу да ако својом руком на папиру напишеш своје циљеве, има много више утицаја на психу и рад. У многим ситуацијама сам и сам хтео да одустанем, али то је живот.
Након завршетка факултета, много труда и упорности, записаних циљева, Младен је са својих 30 година постао шеф Представништва Републике Српске, на чијем је положају већ четири године. Говори немачки, енглески и француски језик. Остварио се како на професионалном, тако и на породичном плану. Из свог личног искуства поручио је свим студентима да зацртају своје циљеве и не одустају, јер ће тешкоћа увек бити. Уосталом, истина и лежи баш у реченици коју је господин Филиповић и изрекао: ,,Не чини те бољом особом ако немаш тешке тренутке и не сумњаш у оно што радиш, то те у ствари чини јачим”.
Медијски сектор – ОССИ Беч,
Дајана Чавић
