Бечки дан Милоша Црњанског
„ …За Видовдан, удружење је било спремило велики, патриотски збор Срба, Хрвата и Словенаца, у просторијама Штатпарка (Stadtpark). Увече је требало да буде бал, на који су били позвали и србијанског посланика. Збор је одржан пре подне, али тај бал се неће моћи одржати никада. Мени су били доделили патриотску, и тешку, дужност да на прве звуке умилног бечког валца, почнем да окрећем око себе жену србијанског посланика и ја сам се зато, док је у Сарајеву сиромах Принцип испружио своју руку која није задрхтала, бавио пеглањем свог фрака. У великим, историјским, тренуцима, судбина додели сваком улогу и не пита. Вест да је у Сарајеву убијен аустријски престолонаследник, стигла је до нас, тог сунчаног дана у Бечу – који је освануо без иједног облачка – после ручка. Стигла је у нашу кафану (Caffe Meinl), у близини торња Св. Стефана, за време партије билијара…“
Милош Црњански, српски песник, писац, новинар и дипломата, рођен је Чонгроду (Аустро-Угарска, данас Мађарска) 26. октобра 1893. Одрастао је у Темишвару где је завршио основну школу и гимназију. 1913. стиже у Беч, где уписује студије филозофије.
У свом делу „Коментари“ описује своје бечке дане, па тако сазнајемо да је становао у улици Piaristengasse 54 (8. бечки округ). Црњански је био члан српског академског друштва „Зора“, које је окупљало српске студенте у Бечу готово пола века. У већ поменутом делу он описује горе цитиране догађаје од 28. јуна 1914. Након полицијског прогона, Црњански бежи из Беча али убрзо бива мобилисан у Аустроугарску војску.
Након Првог светског рата сели се у Београд где студира књижевност и ради као професор и новинар. Одмах након рата објављује своја дела: „Лирика Итаке“ (1919) и „Дневник о Чарнојевићу“ (1921). Један од најзначајнијих романа српске књижевности, „Сеобе“, објављује 1929. 1934-35 је био уредник и издавач часописа „Идеје“.
1935. ступа у дипломатску службу Краљевине Југославије. Службује у Берлину (1935-38) и Риму (1939-41). Након окупације Краљевине Југославије Црњански је евакуисан заједно са другим дипломатама из Рима у Лисабон, одакле је пребачен у Лондон где се прикључује Краљевској влади и наставља свој дипломатски рад.
По завршетку Другог светског рата остаје у Лондону где проводи тешке емигрантске дане. Овде пише своја капитална дела, другу књигу „Сеоба“, „Ламент над Београдом“ и „Роман о Лондону“. Враћа се у Југославију након двадесет година у емиграцији, 1965. и живи у Београду све до своје смрти, 30. новембра 1977.
За ОССИ -Беч пише
историчар Златан Стојадиновић
Уколико сте пропустили досадашње колумне, можете их пронаћи овде.
Фото извор, приватна архива Златана Стојадиновића
