![Златан Стојадиновић](https://www.ossaw.at/wp-content/uploads/2020/11/19466400_10154027079998039_4684173087953418997_o-7-1200x779.jpg)
Никола Зец
Никола Зец је рођен у Загребу 12. Октобра 1883. Након школовања у родном граду свој глас усавршава на бечком Конзерваторијуму. Активно учествује у друштвеном животу бечких Срба, па тако бележи и неколико наступа, од којих вреди издвојити: 1.3.1906. на добротворном концерту Српског трговачког друштва из Беча за Српску црквену општину и њену школу у театру Ронахер, 27.01.1908. на Светосавској академији у организацији „Зоре“ у Курсалону и 26.01.1925. такође на Светосавској Академији заједно са виолинистом и композитором Петром Стојановићем у хотелу Континентал.
![Никола Зец](https://www.ossaw.at/wp-content/uploads/2021/07/208293954_1149216808934633_3751856602596265425_n-215x300.jpg)
Оперска каријера
Од 1907. До 1912. Био је члан ансамбла бечке Народне Опере (Volksoper) а затим члан Опере у Прагу до 1915. Иако је први пут гостовао у Дворској Опери (данас Staatsoper) 1912. Стални члан овог ансамбла постаје 1916. На сцени бечке Опере наступао је 1121 пут за 28 година. Први пут као Марсел у „Хугенотима“ 1912, а последњи наступ је имао као Канчијан у „Четири грубијана“ (“I quattro rusteghi“) 8. Јуна 1940.
![Никола Зец - Бечка Опера](https://www.ossaw.at/wp-content/uploads/2021/07/206275705_163849565800106_1474174128580464717_n-copy-1024x465.jpg)
Крај каријере
Након завршетка професионалне каријере Никола Зец се посветио педагошком раду наставивши да живи у Бечу. Преминуо је у Бад Аусзеу 9. Јула 1958, и након опела у бечкој цркви Светог Саве сахрањен је на хицишком гробљу.
За ОССИ -Беч пише
историчар Златан Стојадиновић
Уколико сте пропустили досадашње колумне, можете их пронаћи овде.
Фото извор, приватна архива Златана Стојадиновића