Колико један роман, сам по себи, као комад умјетности може да узбурка јавност, свједочи објављивање књиге Последње искушење грчког писца Никоса Казанцакиса. Овај роман објављен је 1955. године, а по свом објављивању био је забрањен од стране Римокатоличке и Грчке православне цркве. Уколико волите да читате провокативне књиге, да изазивате и постављате питања у вези са свијетом који вас окружује, онда је баш ово књига коју треба да прочитате.
Казантзакис је један од највећих модерних аутора којег је Грчка изњедрила, а у својим дјелима описује сукоб између тијела и духа који је изнова истраживао и проучавао. Он је чак девет пута био номинован за Нобелову награду, а поред тога што је био велики писац, преводио је и многа дјела на модерни грчки језик, као што су ,,Божанствена комедија”, ,,”Илијада” и ,,Тако је говорио Заратустра”.
У дјелу ,,Последње искушење” Казантзакис слиједи Јеванђеља прихватајући чудесне догађаје по којима се они дешавају. Оно у чему он одступа од њих огледа се у психолошком опису Христа који је приказан као невољни Месија покренут Божјим позивом, али такође привучен ка нормалном животу међу људима. Последње искушење је заправо визија која долази Христу на крсту, а у којој он себе види ожењеног и као старца окруженог својом породицом. Православне хришћане такође могу узнемирити карактеризације Марије, Марије Магдалене и Јуде која је симпатично приказана. Марија је проблематична мајка забринута због необичног понашања свог сина и не би жељела ништа више него да види Исуса како води један потпуно нормални живот. Престрашена је чињеницом да је њен син Месија и узалудно покушава да га спаси од самоуништења. Марија Магдалена је требало да буде заручена са Христом и у свом разочарању због његовог одбијања окреће се проституцији, а Јуда је представљен као бунтовник тог периода који је вјеровао да Царство Божије треба створити на земљи насилним средствима. Привлаче га Христова учења, али не може да схвати његову пасивност.
„Заиста је све на овом свијету зависило од времена. Вријеме је чинило све зрелијим. Ако си имао времена, успио си да изнутра обрадиш људско блато и претвориш га у дух. Тада се ниси бојао смрти. Ако ниси имао времена, пропао си “.
Проза Казанцакиса је промишљена и елегантна, а овај роман хвата се у коштац са једним од највећих питања човјечанства, а то је, ко је био Исус Христ? Последње искушење заснива се на идеји да је свака особа, укључујући и Исуса, по природи зла и добра. Сваки човјек у себи носи двије стране: насилну и мрску, али и сваки човјек чезне за љубави. Психолошки здрава особа не игнорише и не сахрањује зло у себи. Умјесто тога, он то каналише у службу добра. Баш због тога је и Исус, који је безгрешан представљен као обични човјек који је подложан страху, сумњи, депресији и невољности.
„Шта је истина? Шта је лаж? Шта год даје крила људима, шта год ствара велика дјела и велике душе и подиже човјекову висину изнад земље – то је истина. Шта год одсјече човекова крила – то је лаж“.
Мартин Скорсезе је 1988. године снимио филм на основу овог романа, који ништа мање није провокативан, а уколико ове године посјетите острво Крит у Грчкој, обавезно посјетите и музеј великом Казанцакису, који се налази у Мирти. Поред овог романа, Казанцакис је написао још Грк зорба (1946), Христос поново разапет (1948), Капетан Михалис (1950), као и многе есеје, драме, путописе, филозофске есеје и мемоаре.
За ОССИ – Беч пише Књигоцрвић!
„Књигоцрвић је настао из чисте љубави према књигама, жељи за упознавањем тог свијета и идеји дијељења знања. Ово ће бити страница, на којој ћеш моћи да пронађеш неке приједлоге књига, али прочиташ и различите занимљиве садржаје о свијету књижевности, умјетности и свим осталим занимљивим друштвеним наукама.”
