Књигоцрвић препоручује: ,,Пушкинова брда”, Сергеј Довлатов

Руско књижевно стваралаштво

Русија је на својим крилима изњедрила најбоље од књижевности. Жељели ми то признати или не, уколико посматрамо једну националну књижевност, Русија је одржала једну константу стваралаштва од 18. вијека па све до данас. Самим тим, многи њени писци спадају у канон књижевности, а за многе ће свијет тек и да чује. Одушевила сам се када сам видјела да у изавалаштву ЛОМ постоји један руски писац чије име на нашим просторима није било толико звучно, а који је за кратак временски период добио симпатије великог броја читалаца. Његово име јесте Сергеј Довлатов, а овом приликом казаћу вам нешто више о њему и његовој књизи ,,Пушкинова брда”.

Сергеј Довлатов

Довлатов је био писац и новинар Совјетског Савеза, али је велики дио свог књижевног стваралаштва написао у САД – у. Кроз дјеловање Комунистичке партије, рад Сергеја Довлатова био је стално цензурисан и необјављиван. Управо из тог разлога Довлатов одлази у САД. Тек по доласку Горбачова на власт у Русији долази и до либерализације, а самим тим Довлатова дјела постају доступна и руској јавности. Данас његово име представља једног велика руске књижевности друге половине двадесетог вијека. Данас су његова дјела преведена на више од 30 језика међу којима су романи “Компромис”, ,,Зона”, ,,Пушкинова брда”, ,,Наши”, “Занат”, ,,Кофер”, ,,Странкиња”, ,,Представа”, ,,Филијала”, као и збирке прича: ,,Невидљива књига”, “Соло на андервуду”, ,,Марш самаца”. Био је пријатељ Бродског, који се за њега залагао сматравши да Довлатов има шта да понуди свијету.

Превод дела на енглески језик

Након дугог трагања за преводиоцем, Катарина Довлатов, кћерка Сергеја, превела је књигу Пушкинова брда на енглески. Сматра се да је ово једно од његових најличнијих књига. Од самог почетка књиге, она је заиста сјајна. Једноставно вас зароби да је читате. Књига је проткана једном руралном комедијом која на један дубоки филозофски начин исмијава великане 20. вијека, као што су Марксова брада, Лењиново чело или Пушкинови залисци. Опростите, ја волим ову врсту сатире.

,,Хумор је украс нације. Ни током најтежих, најмрачнијих година није замирала заједљива и горка, простодушна и оштроумна руска шала. И желио бих да вјерујем: све док можемо да се шалимо, бићемо велики народ”, казао је Довлатов.

Пушкинова брда

Радња прати наратора Бориса Аликханова, који је алкохоличар и необјављени аутор. Он је на путу да ради као туристички водич на једном од имања који су били у посједу великог пјесника Александра Пушкина Многи дијелови књиге су аутобиографски. Борис се никако не слаже са својом женом, прагматичном Тањом, која планира да емигрира. Управо ова фигура алкохоличара јесте једна врста анти-совјетског хероја која је присутна и код Љермонтова, али и Тургењева. Морам да нагласим, да је ова књига једна од оних у којем немате јасну слику негативца, или некакву наративну напетост. Ова књига једноставно представља живот и све оно што он може да буде. Само, немојте да се заварате лакоћом читања. Иза ових, на први поглед једноставних реченица, налази се цијели један нови, други свијет, а књига вас стално тјера да размишљате.

С обзиром да је и Довлатов сам емигрант, наравно да емиграција игра велику улогу у његовом животу. Тако и Борис док размишља од одласку и емиграцији из Русије и не зна како ће без свог језика, свог народа и своје ,,луде државе“.

Иронија као позив у свет књижевности

Иако сам читала доста руских писаца, Довлатов се некако разликује. Да ли због тога што је у свом стилу писања успио да споји запад и исток, или зато што са својом иронијом и тенденцији ка самоуништењу, која је такође проткана реализмом, покушава да читаоца увуче у један сасвим нови, занимљиви свијет књижевности.

За вас пише Књигоцрвић.

„Књигоцрвић је настао из чисте љубави према књигама, жељи за упознавањем тог свијета и идеји дијељења знања. Ово ће бити страница, на којој ћеш моћи да пронађеш неке приједлоге књига, али прочиташ и различите занимљиве садржаје о свијету књижевности, умјетности и свим осталим занимљивим друштвеним наукама.”