На свијет кад ме донијела мати
и овај драгоцјени живот ми дала,
с њом сам почела гугутати
и прва сазнања поимала.

Кад сам прве слогове срицала
у мајку сам гледала као у Бога,
њој сам се највише радовала
сјећам се сретног дјетињства свога.

Језик којим кроз живот зборим
од срца ми је мајка подарила,
и дан-данас се с ријечима борим
да љепоту његову не бих покварила.

Језиком матерњим, ко и сви се служим,
у кући родној, улици, у школи…
кад пјевам,пишем, са дружином дружим,
језик се учи, његује и воли.

Од првог нашег животног дана
он нам је темељ за живот цио,
језик је наша душевна храна,
без њега би живот незамислив био.