Песма матерњем језику

Српски говор у даљини чути,
Ил’ у Бечу ил’ далекој Јути,
у грудима врели пламен пали
јер га прича један народ мали!

Тај га народ од давнина пише,
тим говором српски народ дише. 
То је писмо од вајкада знано,
мењаше га и газише јавно.

Тај се језик и дан данас држи,
свак’ се Србин њиме данас служи!
Чувајмо га, врло нам је вредан, 
Вук му беше и оста’ му предан.

Од Космета до Крајине љуте, 
говоре га и љубе му скуте!
Овај језик јечи са свих страна,
све до трга Јелачића Бана.

И. M.