Најлепше православне цркве у Бечу

Ближи се највећи хришћански празник Ускрс или Васкрс, којим се обележава дан када је Исус Христос васкрсао из мртвих. Прославља се уз туцање јајима, свечану трпезу и старе обичаје. Ускрс се празнује три дана и представља тзв. „покретни“ празник, што значи да се његов датум мења сваке године, али увек мора да буде у недељу. Ускрс се слави прве недеље после пуног месеца, после пролећне равнодневнице. Код православних хришћана, који користе стари (Јулијански) календар (српска, руска, јерусалимска црква…), као и код православних хришћана који користе Миланковићев (реформисани Јулијански) календар (грчка, бугарска, румунска, цариградска, кипарска и александријска црква), Ускрс је увек између 4. априла и 8. маја. Код осталих хришћана, који користе нови (Грегоријански) календар, Ускрс је увек између 22. марта и 25. априла. Стога, уколико због обавеза не можете да одете кући да проведете овај празник уз своје најближе, представљамо вам најлепше православне цркве у Бечу, где можете отићи на овај празник, осетити дух православља и бити део заједнице.

Православље у Аустрији има дугу историју. Први ортодоксни хришћани у Беч су се населили још средином седамнаестог века. Данас је ово модерна црквена заједница, која се залаже за отворену комуникацију са свим аустријским грађанима. Средином 17. века трговци из тадашњег Османског царства довозили су робу у Беч, а међу њима су се налазили и православци из разних земаља југоисточне Европе. Неки од њих овде су се временом трајно настанили и изграђене су две православне општине. Обе су биле грчке јурисдикције – грчка заједница Светог Ђорђа и грчка заједница Светог тројства – чије се две цркве све до данас налазе у ужем центру Беча. Данас овај град броји готово петнаест православних богомоља, било да је реч о црквама или капелама, а процењује се да у целој Аустрији данас живи 400.000 до 500.000 православаца различитих јурисдикција.

Иницијативу за градњу првог српског храма је дао патријарх Јосиф Рајачић, који се након покушаја атентата на Фрању Јосифа 1853. обратио са малбом да се да дозвола за градњу српске цркве у којој би се Срби молили за његово царско височанство.

Одговор на писмо патријарха Рајачића је стигао седам година касније, тако да је одобрење за градњу прве српске цркве дато 1860. те је градња храма Светог Саве започета 1890. Храм је освештан 19. новембра 1893. у присуству цара Фрање Јосифа, Бењамина Калаја и других значајних личности тога доба. Међутим, на освећењу није био присутан ниједан српски свештеник, јер је у то доба црква била под надлежношћу буковинске митрополије која је створена по разграничењу Аустрије и Угарске. Први српски свештеник који је дошао у храм 1896. био је чувени парох Михајло Мишић. Цар Фрањо Јосиф је по други пут овај храм посетио када је у Бечу преминуо краљ Милан Обреновић, а његово тело је из цркве испраћено на железничку станицу одакле је превежено у Краљевину Србију.

Током Првог и Другог светског рата, српска црква и српски народ у Бечу преживели су тешке тренутке. Ипак, црква и зграда у којој се она налази сачувани су неоштећени, а шездесетих и седамдесетих година двадесетог века обновила се и српска заједница, када су многи радници из Србије пристигли у Аустрију. Стога је већ 2002. године купљен и преуређен храм Васкрсења Христова у другом бечком округу, а и број свештеника је порастао. Крајем прве деценије 21. века, црквени живот Срба се одвија у три храма, а 2011. године Беч постаје и престоница новоосноване Епархије аустријско-швајцарске. Две године касније, 2013. на дар од Римокатоличке цркве добијен је велики храм у 16. бечком округу, чија се реконструкција очекује.

Ко жели да прочита више о историји српске цркве у Бечу може то учинити ако кликне на следећи линк.

Predstavljamo vam neke od najlepših srpskih crkava, zajedno sa ruskim i grčkim: