Неподношљива лакоћа постојања-Милан Кундера

Дуго сам се двоумила, да ли би ова књига била љепша за читање негдје на плажи уз сунчеву свјетлост, или можда ипак за вријеме празника, уз топлу шољу чаја. На крају сам закључила да ова књига може да се чита у било којем годишњем добу и ишчитава више пута у току сазријевања једне особе.

Милан Кундера

Милан Кундера је писац који је са овом књигом купио многе читаоце свијета. Чини ми се као да је успио да један стил изражавања прилагоди свим људима на овом свијету, а да опет изрази дубину мисли и човјекових осјећања. Кундера је заједно са својом супругом Вером 1975. године емигрирао из своје родне Чешке у Француску, гдје и данас живи. Кроз наредне четири године објавио је три романа, од којих је један и ,,Неподношљива лакоћа постојања”, а сви су били забрањени у Чешкој све до 1989. године.

,,Неподношљива лакоћа постојања”

Међутим, ова књига није сјајна само због стила писања, сјајна је и због тема којима се писац бави. ,,Неподношљива лакоћа постојања” је један роман о љубави, односу између мушкарца и жене, људском тијелу, комунистичком режиму, и наравно емиграцији. Чини ми се да је цијели опус Кундериног стваралаштва дошао до потпуног сјаја у овој књизи. Стално трагање за дефиницијом љубави и њеним значајем, читаоц се сусреће са филозофским мислима које га наводе да размишља и поставља себи непрестана питања о животу.

Љубав

“Љубав је борба.”
“Љубав је наша слобода.”
“Љубав је чежња за нашом властитом изгубљеном половином.”

Кроз филозофске идеје, које су највише под утицајем Ничеа и мисли преплетених са политичким критицизмом, добијамо увид у однос између Томаша и Терезе. Два лика која се боре између жеље за слободом и жеље за љубави која обавезује човјека. Радња се одвија 1968. године, која је кључна за историју Чехословачке. Управо те године почиње покрет Прашко прољеће, који је био покушај ослобађања Прага од комунистичког режима. Томаш је успјешни хирург, који се ослобађа свог претходног брака и често ступа у везе са различитим женама. Једном приликом среће и конобарицу Терезу, која чезне за љубављу. Убрзо након тога, Томаш и Тереза ступају у везу и крећу да граде заједнички живот, али Томаш остаје вјеран свом старом животу и своје вријеме испуњава различитим аферама. Једна од његових омиљених љубавница је Сабина, која касније постаје и Терезина пријатељица.

Комплексност међуљудских односа, осликава тежину и лакоћу бивања, као и стални покушај проналаска задовољства.

Оно што је мени посебно било невјероватно у овој књизи, јесте приказивање колико заправо друштвена дешавања могу да утичу на човјека, његову мисао, осјећања и живот. Можда баш сада док нам се чини да се свијет распада, можемо да дођемо до закључка, да се свијет распадао много више пута прије нашег постојања, и да ће се вјероватно још много пута распадати. Чини ми се некако да је та пролазност, једна од великих мисли Кундере, који пажљиво бира начин на који ће обликовати и развити ликове у овој књизи.

“Ријеке теку вјековима, а људске судбине се одигравају на обалама. Одигравају се да би сутра биле заборављене, а ријеке ће тећи даље.”

Када се човјек помири са својом пролазношћу, лакше му је и да се носи са свакодневним препрекама које нам овај живот тренутно кроји. Ако већ не можемо да читамо ово дјело на плажи, можда можемо да га читамо у овим хладним мјесецима који су испред нас.

За ОССИ – Беч пише Књигоцрвић!

„Књигоцрвић је настао из чисте љубави према књигама, жељи за упознавањем тог свијета и идеји дијељења знања. Ово ће бити страница, на којој ћеш моћи да пронађеш неке приједлоге књига, али прочиташ и различите занимљиве садржаје о свијету књижевности, умјетности и свим осталим занимљивим друштвеним наукама.”