Kada bi neko zamolio da mu se nabroje evropske gurmanske metropole, Beča se mnogi ne bi setili. No, grad koji je „stvorio“ ili na svetsku kartu stavio danas savršeno uobičajena jela poput bečke šnicle, štrudle od jabuka ili Zaher torte, svakako zaslužuje epitet jednog od najboljih mesta u Evropi za uživanje u raznolikoj hrani. U njemu su na glasu rebarca i kobasice, a pije se, naravno, pivo. Od slatkiša, tu su najbolje Zaher torta, štrudla sa jabukama, Mocart kugle… Ovaj članak je posvećen upravo priči o hrani u Beču i o tome šta nikako ne izostaviti dok boravite u ovom čarobnom gradu.

  • Kobasice – Wurst

1 (2)

U Beču ste, a niste probali kobasice – nemoguće! Malo – malo, pa na svakom ćošku se bukvalno nalazi kiosk koji prodaje kobasice, jer to je tipična bečka brza hrana i upotpunjuje doživljaj uz šetnju po centru grada. Postoji više vrsta, Grillwurst, Bratwurst, Käsekrainer… a sami odlučite koja je najviše po vašem ukusu. Kiosk sa kobasicama se obično nalazi na ulici, na trotoaru, i na njemu se može utoliti glad koju čovek oseti manje-više iznenada. Preko dana su to obično turisti ili zaposleni u okolnim firmama, koji oko podneva osete glad i dođu na kiosk da se malo okrepe. I profesionalni vozači, kao što su, recimo, taksisti, ali i vozači fijakera, zastanu rado kod najbližeg kioska sa kobasicama.

A pošto su kiosci otvoreni do kasno u noć, pa i do ranih jutarnjih sati, oni su često omiljeno mesto gde svraćaju posetioci kasnih pozorišnih predstava ili balskih manifestacija, i koje na putu kući spopadne glad i požele malo kaloričniju hranu. „Sladak ili ljut?“ je standardno pitanje koje vam na kiosku uputi prodavac. Pritom ne treba da se odlučite između Zaher torte ili kobasice, pitanje se odnosi na senf koji može biti sladak, kao što je kremski senf, ili ljut, kao što je to estragonski senf. Na bečkim kioscima se osim viršli odnosno hrenovki (koje se u Beču zovu frankfurtske, a u Frankfurtu bečke kobasice), kranjskih kobasica sa ili bez sira, pečenih kobasica i hot-dog-a, mogu konzumirati i mnoga druga kulinarska iznenađenja, a i izbor pića je zavidan, od limunade, soka od maline, pa sve do specijalnih piva.

2

Mnoge Bečlije imaju svoj omiljeni kiosk sa kobasicama do kojeg dolaze s vremena na vreme. Ovi kiosci su često i mesta gde se odvija socijalni život u stambenim četvrtima. Ljudi iz okoline, kako muškarci, tako delimično i žene, nalaze se tamo da bi razmenili novosti ili da bi samo malo proćaskali sa komšijama. Na kioscima se poznanstva sklapaju veoma brzo. I isto tako brzo se prelazi sa „Vi“ na „ti“. Tako kobasice i pivo prijaju još bolje.

  • Restoran Figlmüller – najbolje i najveće bečke šnicle u gradu

3

Definitivno predstavlja obavezu da odete jednom u ovaj restoran i probate bečku šniclu! Ovo je slavni restoran koji se smatra „ocem“ bečke šnicle. I savršeno je mesto da izvedete prijatelje turiste kada vam dođu u posetu. Toliko su velike porcije (šnicla je veća od tanjira!), da će vam polovina biti i više nego dovoljna, no ono što vam ostane vam osoblje lepo zapakuje da ponesete kući, tako da imate ručak i za sutradan. Samo bi bilo dobro rezervisati unapred, jer zbog navale turista često zna da bude gužva, pa se može dogoditi da i pola sata čekate na mesto.

  • Pivnice

    4

U gradu postoji sve više malih pivovara koji pivo poslužuju isključivo u svojim pivnicama, odnosno gostionicama. One često imaju vlastiti vrt ili veliku terasu, a u određenim danima možete uživati i u živoj svirci. Naravno, poslužuje se i vrlo dobra hrana po prihvatljivim cenama. Neka od boljih i poznatijih pivnica jesu ,,15/16 The Brewing Company i ,,Fischer Bräu’’. Kada naručujete pivo, obratite pažnju na veličine – doza malog piva (0,2l) je Pfiff, srednjeg (0,3l) je Seidl, dok je doza od pola litre Krügerl.

5

Mesto koje ne treba zaobići u Beču je jedna od najstarijih pivnica u ovom gradu – 7Stern (najbliža U-Bahn stanica je Neubaugasse, U3). Nalazi se u centru grada, u ulici po kojoj je dobila i ime – Siebensterngase 19 (paralelna je sa glavnom šoping ulicom – Mariahilferstrasse). Atmosfera je sjajna, posebno uveče. Nekada treba čekati na red (posebno vikendom), ali vredi. Obavezno probati rebarca (u meniju: Mexikanische Spareribs). Pola porcije je više nego dovoljno čak i za prosečnog muškarca, tako da dobro procenite koliko ste gladni. Takođe, vredi probati Nirnberške kobasice (u meniju: Original Nürnberger Rostbratwürsterl) i specijalitet kuće 7Sternpfanne – njoke sa svinjskim, ćurećim i pilećim mesom, šampinjonima i sve to zapečeno sa sirom. Imaju čitavu paletu piva koja sami proizvode. Veliki broj ljudi preferira Hefeweizen, odnosno pšenično pivo – pivo uz koje i vinopija postane pivopija. U ponudi je niz piva sa zanimljivim ukusima i različitim nivoima alkohola. Po njima su poznati i za njih su dobili niz nagrada i medalja. Neka piva imaju baš čudan ukus. Tako da, ako niste sigurni šta naručujete, uvek krenite od malog piva.

U Beču se nalazi i jedan od lanaca koji omiljen među građanima – Centimeter. Imaju 3-4 lokala u gradu. Jedan je u istoj ulici gde i 7Stern (Centimeter am Spittelberg), a jedan je u blizini Gradske kuće. Ambijent je autentičan, atmosfera opuštena. Imaju fizički odvojene delove za pušače i nepušače. Porcije su im prilično velike i hranu prodaju na centimetar, odnosno metar. I tamo su rebarca odlična, od drugih stvari preporučuje se nešto od predjela (kao topli hleb u različitim varijantama na centimetar), pileća krilca (ako volite) i mač (das Schwert) ako vas ima dovoljno da ga savladate (u pitanju je mešano meso koje služe nabodeno na pravi mač). Naravno, pije se pivo, a zanimljivo je da ga možete kupiti u „žirafi“, odnosno meri od litar sa aparatom za točenje.

  • Vinarije – Heuriger

6

Naime, Beč u okviru gradskih granica ima više stotina hektara nasada vinove loze, a vino koje se od nje pravi može se probati gotovo na licu mesta, često uz same vinograde u tzv. Hojrigerima. Radi se o gostionicama, nekoj vrsti vinskih konoba u kojima se po popularnim cenama mogu ispijati domaća vina, ali i prezalogajiti jednostavna jela. Za ljubitelje vina i one koji žele da probaju pravu austrijsku hranu je vinarija savršeno mesto. Ima ih mnogo tako da možete odabrati one na osnovu komentara ili rejtinga ili možda po željenom bečkom okrugu.

7

  • Zaher torta

8

Nemojte zaboraviti da u Beču probate čuvenu „Zaher tortu“. Kažu, ko je nije probao slatkiš ovog jedinstvenog, strogo čuvanog recepta u nekoj od starih, poznatih poslastičarnica kojih je centar Beča pun, kao da nije ni bio u austrijskoj prestonici. Mnogi su pravili ovu tortu, svi recepti su slični, ali pravi, originalni recept kao strogu tajnu, čuvaju kuvari hotela Sacher u Beču. Stara izreka da su najveća umetnička dela ujedno i najjednostavnija bez sumnje se može primeniti i na nadaleko poznatu Sacher tortu koja se svojom savršenom jednostavnošću upisala u knjigu najslavnijih poslastica sveta. Nastavši slučajno poput svih legendarnih jela, vrlo je brzo postala azbuka svakog poslastičarskog naučnika, a uz rođenje torte veže se i zanimljiva priča. Franc Zaher je imao samo 16 godina kada je tadašnji ministar spoljnih poslova, princ Meternih, zahtevao da se za večeru kojoj su prisustvovali važni gosti spremi posebna poslastica. Kako se glavni kuvar baš taj dan razboleo, na 16-godišnjeg Franca Zahera je pao teret da smisli i napravi poslasticu koja će očarati zvaničnike i aristokrate. Tako je nastala torta koja je proslavila ime Zaher. Danas, ispred restorana hotela su i dalje redovi turista i Bečlija koji upravo ovde žele da probaju čuvenu poslasticu. Torta se ne sme čuvati u hladnjaku nego na temperaturi između 16 i 18 stepeni na kojoj se i poslužuje. Tradicionalno je prati Wiener Melange, slavna bečka kafa sa mlekom, a može se poslužiti i crni čaj. Bilo kao samostalni obrok ili desert, Sacher torta gotovo nikog ne ostavlja ravnodušnim stoga ne začuđuje što je postala i ostala „kraljica torti“.

9

  • Naschmarkt

10

…ima magičnu atmosferu! Sve vrvi od raznih nacija, robe iz svih delova sveta i turista! Pijaca je smeštena u centru i dugačka je nešto više od kilometar, mada se meni učinila dosta kraće ili sam samo ja želela još i još. U jednom redu kupujete namirnice, u drugom idete na klopu – kobasice, palačinke, vijetnamsku, indijsku klopu, pivnicu, vinariju… ma šta vam duša ište.

Na mene najveći utisak ostavljaju tezge sa gotovom hranom, većinom istočnjačka, turska… Poslastice – bonbone, karamele, ratluk, baklave, razne vrste sireva i delikatesa, punjeno povrće, salate svih boja… Ja sam se odmah zalepila za tezge sa začinima. A začini, ma samo zamislite… Samo pažljivo u kupovini istih, ne zalećite se na prvim tezgama, kasnije možete da pronađete isto za manje novca.

11

  • Apfelstrudel

13

Što se tiče još slatkiša, obavezno treba probati i štrudlu sa jabukama u vanila sosu sa sladoledom (Apfelstrudel mit Vanillesauce und Eis). Najbolje mesto za to je dvorac Šenbrun, odnosno Gloriette Cafe koji se nalazi na vrhu brda. Štrudla je odlična, a pogled fascinanatan. Ako je dan bez kiše i čak sa samo malo sunca vredi videti ceo Šenbrun, a onda se i malo osladiti uz bečku kafu Melanž. Kafe Landtmann je još jedno od mesta gde je treba popiti.

14

Zweimal Wiener Melange, bitte!

  • CupCakes Wien

15

Svako žensko koje je ovde kročilo nije znalo za koji da se odluči! I to sve dobijete servirano u tanjirićima sa tufnicama. Sva sreća pa možete kupiti i tortice za poneti! Postoje slane i slatke. Može da se naruči veći broj istih za specijalne dogadjaje, a takođe prave i torte i keksiće.
Ono što je takođe veoma važno jeste to što sve sirovine za pravljenje torti i kolača proizvode u Austriji, što znači da je sve domaće i biološko.

16

Delimično preuzeto sa sajta www.daliste.com/rebarca-kobasice-pivo-co/.

Sektor za medije – OSSI Beč,

                                                                                             Tamara Keser

(Visited 6.586 times, 23 visits today)