Da li ste ikada bili ponosni na svoj narod? Da li vam je srce bilo puno kada vidite koliko je dobrih ljudi oko vas, spremnih da nesebično pruže bilo kakvu pomoć bližnjem? Bilo je i onih koji su prodavali hleb po 200 dinara, koji su prodavali humanitarnu pomoć iz inostranstva, koji nisu uradili nista okrećući glavu na drugu stranu, ali ovo nije priča o njima. Ovo je priča o herojima. O hrabrosti. O ljudima velikog srca. Srca većeg od Save i Kolubare. Srca većeg od Balkana!
Da li ste u poslednjih nedelju dana bar jednom zaplakali zbog tužnih priča ljudi koji su izgubili sve, ali i zbog onih koji su im vratili nadu? Da li ste im na bilo koji način pomogli? Jeste? Onda ste i vi deo ove priče.
Priča počinje tog strašnog maja 2014. Izlila se Mlava – potopila Petrovac i okolna sela, izlila se Kolubara – potonuo je Obrenovac. Potopljeni su i Banja Luka, Bijeljina, Paraćin, Sremska Mitrovica… Spisak je dugačak. Još je duži spisak ljudi koji su u poplavama izgubili kuće, ljubimce, pa i najmilije. Ali je ipak, spisak ljudi koji su na bilo koji način pomogli ugroženima – najduži. To su ti hrabri ljudi. To su heroji ove priče!
Hrabri spasioci koji su rizikovali svoje živote da bi spasili tuđe. Vojska, policija, žandarmerija, vatrogasci, spasioci Gorske službe. Rusi, Makedonci, Crnogorci, Slovenci, Hrvati… Kinezi, crnci i Romi. Hiljade dobrovoljaca koji su punili džakove da spasu gradove. Istinski heroj je i onaj vatrogasac koji je izgubio život spasavajući nekog drugog. Rus koji je skočio sa mosta da bi spasao dva srpska spasioca. Džambo, momak iz Obrenovca, za koga kažu da je spasao preko četristo ljudi i preko šesto životinja. Kinez, koji je delio gumene čizme na mostu u Sremskoj Mitrovici i vikao „Nula dinala!“ Heroj je i baka Slavna Lazić koja je spavala dve noći na drvetu dok nije evakuisana. I ona krava koja se sama spasila tako što se popela na terasu jedne kuće.
A šta ste vi radili za to vreme? Svi koji ste na društvenim mrežama delili informacije, slali poruke, organizovali humanitarne akcije, prikupljali pomoć, vozili na odredišta, takođe spadate u ovu grupu! Svi studenti koji ste zanemarili svoje učenje da bi pomogli žrtvama poplave, bilo volontirajući u prihvatilištima ili pakujući pakete sa hranom i vodom za njih – i vi ste pravi heroji!
Gde god da se čovek ovih dana okrene, oko sebe vidi ljude velikog srca. Da li ste znali da su Romkinje dojile decu u prihvatilištima, sa rečima da žele da pomognu ali da drugačije nemaju kako? Da se u pojedinim kafićima kafa plaćala tako sto se slala poruka na određeni broj za doniranje novca za žrtve poplava? Da su glumci i klovnovi zabavljali decu u prihvatilištima? Da se na poziv da je potrebno donirati krv za jednu bebu javilo preko četrdeset ljudi? Da su se učenici jedne srednje škole odrekli ekskurzije i tim novcem kupili hranu za bebe, obuću i odeću za žrtve poplava?
Toliko je divnih stvari koje su u poslednjih nekoliko dana pokazale da smo veliki ljudi! I da umemo da cenimo ljudsku dobrotu! Zar vam nije puno srce kada vidite poruku koju su Obrenovčani ostavili volonterima u studentskom domu:
„Ponekad se naša svetlost ugasi da bi je ponovo rasplamsalo neko drugo biće. Svako od nas duguje duboku i iskrenu zahvalnost onima koji su tu svetlost ponovo vratili”, u potpisu: „Zahvalni, Obrenovčani.“
Priča o maju 2014. će se prepričavati decenijama, a vi s ponosom možete reći da ste za vreme strašnih poplava na Balkanu, bili – ljudi!
Međutim, ovo je tek prva borba. Ona će se nastaviti i u narednjim mesecima. A mi se moramo držati zajedno, ne bi li odneli pobedu!
Poplava je odnela mrznju, a iz nje je izronila ljubav!
Potrudimo se da tako ostane i kada se voda vrati u svoje korito! Ostanimo ljudi! Ostanimo heroji!

Sektor za medije – OSSI Beč,
Vesna Špirić

(Visited 31 times, 1 visits today)