Jezik

Језик је хранитељ народа

 Речи које се налазе у наслову текста изговорио је у XIX веку Вук Стефановић Караџић. Као савременик Српске револуције и једног бурног времена, Вук је схватио значај језика као једног од стубова националног идентитета и по ортографском принципу Јохана Кристофа Аделунга извршио реформу, која је српски језик учинила једним од најједноставнијих језика на свету. Вуков пут и пут до коначног прихватања његове језичке реформе био је трновит и тежак, а бригу за очување српског језика Вук је препустио свом народу. Тај задатак је данас на нама, а ми ћемо га, када га успешно одрадимо, препустити генерацијама које долазе. За успешно извршење овог задатка потребно је да знамо шта и због чега чувамо, какве су препреке на нашем путу и потребно је да поседујемо знања и вештине како би успешно прескочили те препреке. Једном речју, потребно је да добро познајемо и да се сигурно служимо српским језиком.

Дан матерњег језика

Пре него што се дотакнемо ситуације у Републици Аустрији, напоменућемо да се Дан матерњег језика обележава 21. фебруара као сећање на студенте који су 1952. године убијени у Бангладешу и који су протествовали, јер њихов језик није проглашен за званични језик. Скупштина Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу ( UNESCO ) је потом 1999. године овај дан прогласила за Дан матерњег језика. Сматра се да се данас у свету говори скоро 7000 језика. Српским језиком говори око 12 милиона људи. 

Српски језик је у Републици Аустрији, после немачког, најзаступљенији језик. Али, и поред те чињенице, Срби не могу да се образују на свом језику, нити могу да уче свој језик као српски. С обзиром да у Аустрији нема српских допунских школа, настава матерњег језика је од 1992. године саставни део аустријског школског система. У супротности са високим европским стандардима о употреби и неговању матерњег језика, у Републици Аустрији је наметнут такозвани БХС ( босанско-хрватско-српски ), који аустријске институције користе у контексту матерњег језика.  Проблематика која се крије иза имена матерњег језика, а у коју сада нећемо улазити, је доста дубља, тиче се и лошег и недовољно јасно дефинисаног статуса српске заједнице, као и питања очувања идентитета, културе и образовања, али и људских и грађанских права.

СПКД Просвјета

СПКД Просвјета Аустрија је од самог свог оснивања у мају 2011. године, у свечаној сали бечког Универзитета, своје деловање усмерила у правцу побољшања положаја Срба у Републици Аустрији и шире, а посебна пажња поклоњена је неговању и учењу српског језика и решавању питања признања српског језика као матерњег. Томе у прилог говори и низ успешних манифестација, гостовања многобројних цењених интелектуалаца и сарадња са важним институцијама попут Вукове и Доситејеве задужбине, Народним библиотекама Републике Србије и Републике Српске, Удружењем књижевника Србије и многим другим. Али оно чиме се СПКД Просвјета највише поноси јесте Школа српског језика која је покренута 2013. године и кроз коју је прошло више хиљада деце. Најважнији сегмент у очувању националног и културног идентитета јесте познавање матерњег језика. Због тога СПКД Просвјета покушава да, својом разноврсном понудом, заинтересује што више деце за укључивање у наставне програме које нуди Просвјетина школа српског језика. У оквиру Школе српског језика функционишу Мали хор Просвјете, Ликовни разред, затим предшколска Мала причаоница и разреди деце школског узраста, од којих се три налазе у Бечу ( у црквама у другом, трећем и шеснаестом округу ), а по један у Линцу и у Санкт Пелтену ( Sankt Pölten ). У раду Просвјетине школе акценат је стављен на учење српског језика и ћириличног писма, али и српске културе, традиције и историје. Уз велику ангажованост свих прошлих и садашњих тимова СПКД Просвјета, а поготово наставница и учитељица које раде са полазницима, Просвјетина школа је успевала да наставу одржи на завидном нивоу и да из године у годину и квалитет и садржај подиже на виши ниво.

Читав овај образовни пројекат замишљен је тако да се дође до крајњег циља, до оснивања регуларне српске (допунске) школе, која би институционално и у сваком другом смислу била подржана од Републике Србије и Републике Српске, али и прихваћена од локалних школских власти. СПКД Просвјета верује да је тај циљ остварив и својим упорним радом у тешким условима то и показује. Више пута је апеловано и на остала српска удружења и организације да се укључе у овај пројекат, јер је сигурно да би са његовим остваривањем велику корист имала целокупна српска заједница, генерације деце које одрастају и које ће одрастати у Републици Аустрији, али и наше матице, Република Србија и Република Српска.

Кроз досадашњи рад Просвјетине школе српског језика имали смо прилику да видимо да одређени део српске деце слабо или скоро никако не говори српски језик. Имали смо и прилику да увидимо да један део родитеља не схвата важност учења матерњег језика. То су такође проблеми са којима се суочавамо, али и које покушавамо да отклонимо систематским радом и са родитељима, али превасходно са децом. Истицали смо више пута да је породица веома важна, јер се у њој постављају темељи учења матерњег језика. Од породице зависи колико ће деца учити и користити свој језик. У породици се дете научи да чува свој језик и писмо. Школа би требало да буде само надградња на темеље које су поставили родитељи.

Поред разних награда и повеља које су СПКД Просвјета и школа добили за свој рад ( издвајамо једну од најдражих – Витезову Златну повељу за очување српског језика и ћириличног писма у дијаспори ), највеће задовољство свих Просвјетара представља када видимо да наша деца, кроз дружење и учење у школи, добро савладају српски језик. Наше задовољство јесте и када из године у годину имамо све више деце у клупама Просвјетине школе српског језика.

И на крају, много је посла пред свима нама. Много борбе и труда за очување вредности за које се залажемо. СПКД Просвјета ће наставити своје деловање по већ одређеним принципима и са јасно дефинисаним циљевима. Овај текст треба да скрене пажњу што више људи у циљу њиховог укључивања у пројекте од изузетног значаја за очување српског језика, културе и идентитета.

За ОССИ – Беч пише:
Марко Сарић
Потпредседник СПКД Просвјета