Замјатин, који је преминуо у Паризу 1937. године, био је руски романописац и критичар који је објавио низ књига прије и послије Револуције. Књига Ми објављена је 1920. године, и иако се у њој не ради директно о Русији и нема изравне везе са савременом политиком – то је фантазија која се бави двадесет и шестим вијеком нове ере, а уједно је и прва књига која је у Совјетском Савезу окарактерисана као непожељна. Копија рукописа пронашла је пут изван земље, а књига се појавила у преводима на енглеском, француском и чешком. На руском језику роман је изашао први пут 1927. године у скраћеној верзији у Прагу, а у цјелини тек 1952. године у Њујорку. У Совјетском Савезу овај роман објављен је тек 1988. године. Уколико сте читали 1984 од Орвела Врли нови свијет од Хакслија, онда ћете моћи примјетити значајне сличности између ова два романа и Замјатиновог романа Ми.

Орвел је чак похвалио Замјатина и одао признање његовом ремек-дјелу јер је инспирисао његову књигу 1984. Хаксли, са друге стране, никада није признао да је читао Замјатина прије него што је написао Врли нови свијет, али су сличности између ова два романа незамарљиве. Али оставимо се Орвела и Хакслија, о њима неки други пут. Док је радио на овом роману, Замјатин је упоредо преводио и Велса, а написао је и предговор за руско издање његових дјела. У инжењерингу властитог романа Замјатин само дјеломично слиједи Велса, али се заправо односи према њему полемички, чак и с елементима пародије. Па тако можемо повући паралеле и са овим писцем. Ово је први социјално-фантастични роман у руској књижевности уопште. Може да се окарактерише као социјално-сатирична фантастика. Такође, један је од првих дистопијских романа у свјетској књижевности. Када читате овај роман, немате осјећај да читате једног руског писца. Ово је нешто сасвим другачије од онога на што сте навикли јер има скоро све одлике западне књижевности, тачније енглеске.

Радња романа поставља читатаоца у будућност, у друштво у којем влада угњетавање и механички поредак. Људи су сведени на бројке и немају слободу. Индивидуална воља главног лика, Д-503, настоји пркосити опресивном систему док упознаје и заљубљује се у припадницу отпора. У двадесет и шестом вијеку, становници Утопије толико су потпуно изгубили своју индивидуалност да се познају само на основу бројева. Живе у стакленим кућама (ово је написано прије него што је измишљена телевизија), што омогућава да их политичка полиција, позната као ‘Чувари’, лакше надгледа. Сви носе идентичне униформе, а људско биће се обично назива или “број” или “униформа”. Живе од синтетичке хране, а уобичајена рекреација им је марширати у четверо док се из звучника свира химна Јединствене државе. У наведеним интервалима допуштено им је један сат (познат као ‘сат секса’) да спусте завјесе око својих стаклених станова. Брака, наравно, нема, иако се сексуални живот не чини потпуно промискуитетним. Јединственом државом влада особа позната као Доброчинитељ, коју годишње поновно бира цјелокупно становништво, при чему је гласовање увијек једногласно. Водећи принцип државе је да су срећа и слобода неспојиве. У рајском врту човјек је био сретан, али је у својој лудости тражио слободу и био је протјеран у пустињу. Сада је Јединствена држава вратила његову срећу одузимајући му слободу.

Књига има, рекла бих јаку политичку поенту, али ону која је примјењива и у данашњем свијету. Такође, препуна је актуелних тема и у њој се прожима велико питање: Шта је уопште слобода? Како је могуће да у организованој заједници влада принцип човјека-бројке, среће у колективном ропству, једнодушности и послушности?

О томе колико књижевност може да описује и обликује свијет у којем живимо произилази из чињенице да је ова књига још увијек актуелна, тачније кроз неколико посљедњих година пронашла је свој пут до нових издања и корица на нашем говорном подручју. Нешто ми се чини да ово није баш случајност, а моје поука свима вама који бисте вољели да прочитате ову књигу, била би да обратите пажњу на сличности савременог друштва и онога о којем је Замјатин још давне 1920. године писао. Зато вам од срца препоручујем ову књигу и обећавам да није тешко штиво, а веома је занимљиво.

За ОССИ – Беч пише Књигоцрвић!

„Књигоцрвић је настао из чисте љубави према књигама, жељи за упознавањем тог свијета и идеји дијељења знања. Ово ће бити страница, на којој ћеш моћи да пронађеш неке приједлоге књига, али прочиташ и различите занимљиве садржаје о свијету књижевности, умјетности и свим осталим занимљивим друштвеним наукама.”