Књигоцрвић препоручује: ,,Oчеви и оци”, Слободан Селенић

Oчеви и оци

Постмодерној српској књижевности се на нашим просторима не придоноси велики значај. Много имена и ствараоца овог периода остаје за млађе генерације непознато. Тако је и у мом случају било, све док једног дана нисам из кућне библиотеке извукла књигу ,,Очеви и оци” Слободана Селенића. Баш зато сам на овај начин жељела да и вама споменем ово име, ако ништа бар да га чујете, а да ли ћете да га прочитате, то је већ сасвим до вас.

Слободан Селенић

Селенић је био романсијер, драмски писац и критичар, као и редовни професор на ФДУ (Факултету драмским уметности) и дописник САНУ-а. ,,Очеви и оци” представљају његово најважније дјело. Роман је објављен 1985. године, а радња романа прати судбину једне породице београдских интелектуалаца од краја 19. вијека па све до до краја Другог свјетског рата. С обзиром на временски период који овај роман описује, можете и да закључите са колико великих питања се заправо овај роман бави. Селенић кроз велико умијеће писања представља свој критички настројен став према комунизму, али изражава велику борбу са идентитетом, па самим тим када је објављен, овај роман изазвао је велику пажњу јавности.

Радња романа

Радња романа одвија се у Београду, а прати судбине Стевана, који је по својој националности Србин и Елизабете, његове супруге која је рођена и одрасла у Енглеској. Стеван Медаковић одлази на студије у Бристол, гдје се његови видици знатно шире, али и мијењају. Стеван се у Енглеској стално преиспитује и размишља о стереотипима који се јављају у културама. У овом дијелу књиге посебно се истиче питање идентитета којег добијамо по рођењу и онај који стичемо када једном одемо од куће и схватимо да морамо да се прилагођавамо средини у којој се налазимо.

Спајање неспојивог

У роману долази до спајања неспојивог. Са једне стране једна мала, патријахална Србија, а са друге Енглеска. Иако се Стеван и Елизабета одлучују на живот у Београду, бивају стално растргани између двије стране. Међутим, живот их стално приморава да одаберу једну, а у немогућности да се прилагоде, стално се налазе у сукобу сами са собом. Тако у Београду одраста и њихов син Михајло (MМichael) који се све више окреће комунизму. Kроз његов лик, Селенић представља и своју критички настројену визију комунизма.

,,Па се сад питам, опет се питам – да ли сам могао тада претпоставити да ће Хегел мога Михајла и његово дедињско друштво одвести до Маркса и до комуниста? И да је сам, шта је требало предузети? Да ли би човек, упозорен на време од неких благонаклоних и далековидних богова, могао избећи несрећу која се као градоносни облак према њему из непрочитљиве будућности ваља? Да ли права и благовремена реч може мењати судбину?”

Отац и син упуштају се у све веће расправе и тако тензија имеђу њих и различитости њихових идеолошких убјеђења бива све већа. У Михајловој личности је, одрастајући између двије културе, дошло до сукоба идентитета и немогућности формирања властитог идентитета.  Тако је он као младић бивао све мање прилагођен. У његовој личности долази до појаве бунта и мржње према Енглезима, и он се окреће комунизму.

,,У кући више нису постојале две, већ је у њој почела да постоји трећа странка. Више нисам ја био на једној, њих двоје на другој страни. Михајло је постао партија за себе, што је довело до промене коју сам последњу запазио: да сам се, и то битно, изменио и ја.”

Национални идентитет

Национални идентитет и његов губитак јачи су и за Стевана и Елизабету чак и од љубави. Они постају центар одвијања радње у овом роману и представљају интеркултурално брачно искуство и проблем судара култура. У њиховом односу долази до и до појаве стереотипа. Ови стереотипи воде и до индивидуализације ликова, који се све више отуђују једни од других. Стеван не може са Елизабетом да прича о својој култури. ,,Како ћу пред несрбином Србе ружити? И- како ћу то пред Србима чинити?“ Са друге стране, Елизабетин однос према Енглезима је хладан, а патриотизам начин нестанка појединца. Уколико се одлучите да прочитате ову књигу, сигурна сам да ће вам њена запажања о држави у коју је дошла и Србима учинити занимљивим.

Питање ,,Другог”

Селенић се јако добро бави питањем ,,Другог“. Кроз имагологију покушава да докучи кутке друге културе, народа и језика, али и дефинише ,,своје“.

Пажљиво бираним језиком протканим енглеским ријечима добијамо једну трагичну слику породице саткану од проблематике националних идентитета и унутрашњих превирања појединаца који не могу да докуче до своје личности.

За ОССИ – Беч пише Књигоцрвић!

„Књигоцрвић је настао из чисте љубави према књигама, жељи за упознавањем тог свијета и идеји дијељења знања. Ово ће бити страница, на којој ћеш моћи да пронађеш неке приједлоге књига, али прочиташ и различите занимљиве садржаје о свијету књижевности, умјетности и свим осталим занимљивим друштвеним наукама.”