Песма матерњем језику
Српски говор у даљини чути,
Ил’ у Бечу ил’ далекој Јути,
у грудима врели пламен пали
јер га прича један народ мали!
Тај га народ од давнина пише,
тим говором српски народ дише.
То је писмо од вајкада знано,
мењаше га и газише јавно.
Тај се језик и дан данас држи,
свак’ се Србин њиме данас служи!
Чувајмо га, врло нам је вредан,
Вук му беше и оста’ му предан.
Од Космета до Крајине љуте,
говоре га и љубе му скуте!
Овај језик јечи са свих страна,
све до трга Јелачића Бана.
И. M.
