Поред ,,Моцарт-кугли’’ (мада је Моцарт пореклом из Салцбурга), ,,Захер’’ торте и бечких шницли, има ту нечег још!

Ово је држава са краљевском позадином, стога трагове такве културе имате у изобиљу. Ако вам се тај стил допада уживаћете, јер Беч је познат по неговању и очувању своје богате историје, па некад имате осећај ,,као да је време стало”. Такође, град је познат по прелепој архитектури, квалитетној класичној музици и мноштву културних дешавања. С друге стране, то не значи да је Беч старомодан. Иако се центром града можете провозати кочијама у краљевском стилу, под земљом јури, у жаргону, ,,ултра’’-брз превоз. Неки ће рећи да је Беч спор у односу на Београд, али ја мислим да се такав утисак стиче, само зато што овде, заправо, све функционише под сат, па зато и нема за шта да се јури и жури, јер овде нико и ништа не касни. Наравно, и овде се некад деси да нешто закаже, мада врло ретко…

С друге стране, у овом граду имате пуно зеленила. Правог зеленила. И што је још важније град је изузетно чист – што је најбољи спој! Тако да места за уживање и релаксацију имате на претек. Само бирајте!

Беч важи и за један од најсигурнијих градова! И заиста је тако, захваљујући Граду Бечу. Ипак, не саветујем да се возите касно у ноћ превозом или тумарате мрачним улицама.

Оно што бих ја рекла да осећам у Бечу јесте једна велика хармонија. Та функционалност и организованост целог града буди такав осећај. Нема шалтеруша које ће на мене да се истресају тек онако, баба у аутобусу које се дрско гурају и боре за место и слично. Напротив, овде су сви (или барем већина) љубазни и стрпљиви. Колико ме то у исто време збуњује, толико ме и позитивно изненађује. Шта ћу кад сам дошла из једне другачије државе. Наравно, има и у Србији изузетака, али то су бисери у песку, да се не лажемо.

Наравно, десило ми се и да се неке секретарице у ординацијама малко изнервирају, јер ја нешто не разумем. Али када им кажем да сам тек придошла студенткиња и да се извињавам због свог немачког , онда оне постану стварно дивне, фине и стрпљиве.

Генерално, студент овде има распуст и слободних дана, много више него што је нудио Универзитет у Београду. Поред зимског распуста који траје три недеље (децембар на јануар), постоји још један у фебруару од чак месец дана и један у априлу од десет дана! Да не заборавим још додатних 14 нерадних дана у години (празници и црвена слова у календару). Али, ето, на лепо се човек лако навикне!

Оно што мене овде задивљује, то су неке ситнице у свакодневном језику, које су свакако оличење друштва и културе. Нпр. не може се десити да вас продавци не поздраве осмехом, да вам не пожеле леп дан или леп викенд (ако је петак) било да сте куповали нешто или не. Мени је то (опет) тако хармонично. Јер, ово је права католичка земља: имају пуно празника, црвених слова и недеља је дан за мировање, када иначе ништа није отворено. Изненадиће вас, генерално, њихово радно време – посебно, ако сте навикли, као ја, да идете у онај београдски ,,Темпо’’, који ради 24х, и некад око поноћи.

Зими ћете уживати у новогодишњим празницима, јер у сваком округу (Безирк) има новогодишњих вашара (Цхристкиндлмаркт) са дрвеним кућицама, где се продају новогодишњи украси, слаткиши, кувано вино са разним додацима ароме, тако да на ниској температури можете тако и да се угрејете. Али, опрезно са количином, јер тек кад се вратите на неко топло место, осетићете колико вина није требало да попијете! Шалу на страну, убедљиво најлепши вашар је управо испред Градске куће Беча, где се сваке године постави вештачко клизалиште на отвореном.

Може се рећи да је слабост Беча радно време. Нпр. радним данима све ради до 19х, суботом неки објекти до 17х, а неки до 18х, док недељом ништа није отворено- сем три продавнице у целом граду у којима су, увек, превелике гужве. Тако да саветујем да млеко и хлеб купите радије у суботу, него у недељу. Мада искрено, поред свих осталих добрих страна које град пружа, мени то не смета. Наравно, као још једна од слабости се може навести и клима. Овде је мало хладније него у Београду и често је ветровито. Али, човек се временом на све навикне.

Ипак, један град из угла туристе и особе која живи у том граду је сасвим друкчији. По мом мишљењу, и статус туристе и статус житеља Беча носи своје лепе и ружне стране. Ја се, ипак, надам да ћете сви ви, као туристи или будући становници овог прелепог града упознати више оних позитивнијих страна Беча, баш као и ова студенткиња!

 

Медијски сектор-ОССИ Беч,

Сандра Радовановић