Када говоримо о америчкој књижевности, морамо да поставимо своја очекивања сасвим коректно. Све што је створено од књижевности, а да се признаје као најквалитетније, створено је у Европи и Русији. Међутим, морамо имати у виду да су многи писци након Првог свјетског рата избјегли на америчко тло и тамо наставили да стварају и обликују свјетску књижевности. Према томе, руку на срце, много великих дјела свјетске књижевности настало је на тлу Америке. Иако нам је можда овај стил писања стран и није оно са чим смо се од малих ногу кроз лектире сусретали, не значи да нема своју чар и поенту.
За све нас који смо навикли на наш дужи стил писања, амерички стил чини се баналним, рекла бих можда чак и неинтересантним. Чак у тој баналности постоје заиста одличне књиге и одлични писци, који су кратку форму писања испољили кроз директност казивања без имало уљепшавања или филозофирања. Они којима вјерујемо и који се не боје да искажу истину у својим дјелима. Један од таквих писаца је и Џон Фанте, име које су у свјетсој књижевности тек кроз протеклих неколико година диже опет из пепела. Уколико волите Селинџера и његовог Ловца или чак Буковског, онда ће вам се Фанте сигурно допасти. Исто тако, уколико се никада нисте сусрели са неким америчким писцем, онда је ова књига савршена за почетак.
Фантеова књига Упитај прах представља једну лијепу средину америчке књижевност. Када кажем средину, онда мислим на књигу која није превише ,,банална“, а нити превише арогантна за наше стандарде.
Артуро Бандини, стоји за алтер его писца. Бандини је наиван, сиромашан и бескрајни сањар који покушава да постане писац. На свом путу сусреће конобарицу Камилу, са којом ступа у деструктивну везу.
,,Пожелео сам жену чије су ципеле вредиле више од свега што сам икад поседовао у животу.“
Књига је објављена 1939. године у Америци за вријеме Велике депресије. Управо нам и Фанте помоћу дистопијских описа Лос Анђелеса даје увид у америчко друштво тих година.
У овој књизи вјерујемо писцу, чак смо и као читаоци његови сапутници на пустоловинама. Он нам казује о животу, о љубави, друштву, економској кризи, сиромаштву, својим чулима и осјећањима, и то све као да сједи преко пута нас и прича нам једну сасвим разумљиву и човјеку блиску причу.
Гледао сам их како се извлаче из својих биоскопа и жмиркају празним очима, поново суоченим са стварношћу, и клипшу кући да прочитају новине, да открију шта се дешава у свету. Повраћао сам на њихове новине, читао сам њихову литературу, проучио њихове навике, јео њихову храну, желео њихове жене, зевао пред њиховом уметношћу.
Важно је казати да се лик Артура Бандинија налази и у другим дјелима Фантеа, а то су: Чекај до пролећа Бандини, Пут за Лос Анђелес и Упитај прах, као и у роману Снови са Бункер Хила. И овим путем бих сва његова дјела свима од срца препоручила.
Ако бих морала да додам још зашто ми се лично допада ова књига, казала бих да ми се свиђа то што писац не покушава да кроз језичке фигуре и стил писања уљепша стварност. Он стварност читаоцу сервира тако сурову на један директни начин, баш онако какав се и живот често чини: директан и суров.
Уколико не вјерујете мени да је књига сјајна, вјерујте Буковском. Џон Фанте је био велики узор Буковског, који је од њега и видио овакав стил писања. Баш он је написао и посвету за Упитај прах коју у цјелини можете да пронађете у овом издању ЛОМ издавалаштва.
Једнога дана нашао сам неку књигу, отворио је, и то је било то. Стајао сам и читао. Понео сам књигу до стола. Редови су глатко клизили страницама као плима. Свака реченица давала је страници живот, као да је нешто урезано у њу. Најзад сам открио човека који се не боји емоције. Хумор и патња били су помешани са изузетном једноставношћу. Почетак те књиге био је огромно чудо за мене.
За ОССИ – Беч пише Књигоцрвић!
