Јован Илкић, отац Дома Народне скупштине

 

Дом Народне скупштине и хотел Москва су зграде које изазивају велику пажњу пролазника у центру Српске престонице, а оно што их повезује је архитекта који је поред многобројних других здања пројектовао и ова.
Његово име је Јован Илкић.

  

 

Школовање:

Илкић је рођен у Земуну 1857. где је завршио основну школу и гимназијум, а архитектуру је студирао у Бечу на Академији ликовних уметности од 1876. до 1883. као студент славног архитекте и творца бечког Парламента, Теофила фон Ханзена (1813-1891). Поред Илкића, Ханзенови ученици били су и Светозар Ивачковић, Душан Живановић и Владимир Николић. Сва четворица су дали огроман допринос српској архитектури уобличен у националном стилу ослоњеном на неовизантијски Ханзенов стил (тзв. Ханзенетика). Оно што је интересантно је да се Илкић венчао у Бечу са Паулином Кнепер у Грчкој православној цркви Свете Тројице на Флајшмаркту (Fleischmarkt), коју је управо пројектовао његов учитељ фон Ханзен.

Повратак у Србију:

По завршетку студија, Илкић се враћа у Београд где ради у Министарству грађевине све до пензионисања 1910. Био је и дворски архитекта који је учествовао у уређењу зграде Старог двора на позив Краља Милана. Управо је због тог позива Илкић одбио пословне понуде у Бечу и ношен идеалима родољубља преселио се у Београд. Након пензионисања ради у Будимпешти до 1912. када се враћа у Београд.

Први светски рат:

Током Првог светског рата Илкић дели судбину десетина хиљада својих сународника када бива интерниран у заробљеничком логору Нежидер (данас Нојсидл ам Зе у Аустрији). У овом злогласном логору је услед глади, хладноће, тифуса и туберкулозе као и нехуманих услова живота умрло око 5 000 Срба, махом цивила. Овде је међу њима 22. јануара 1917. свој животни пут окончао и Јован Илкић.

Српски академизам:

Овај архитекта се сматра за најплодоноснијег представника српског академизма. Његово свакако најзначајније дело је Дом Народне скупштине. Изградња овог монументалног здања је започета 1907. по Илкићевим нацртима, а завршена је тек 1936. готово две деценије после његове смрти. Изградњу је довршио Илкићев син Павле, такође архитекта, поред којег је на завршним радовима, посебно ентеријера, учествовао Николај Краснов. Многа здања које је Илкић пројектовао су срушена током Другог светског рата или након њега.

Најзначајнија његова дела која још увек постоје су:

  • Кућа Терзибашића из 1884., Кнез Михаилова 45
  • Кућа Милана Пироћанца из 1884., Француска 7, данас Удружење књижевника србије;
  • Кућа Милорада Павловића из 1884., Краља Петра 11-13;
  • Кућа Алексе Крсмановића из 1885., Теразије 34, у којој је 1.12.1918. проглашена Краљевина СХС;
  • Кућа трговца Црвенчанина из 1887., Краља Петра 15;
  • Дом Светог Саве из 1890., Цара Душана 1;
  • Зграда официрског дома из 1895., Краља Милана 48, популарни СКЦ;
  • Зграда осигуравајућег друштва Росија на Теразијама из 1906., данас хотел Москва;

Породична кућа Јована Илкића, подигнута по његовим нацртима 1896, још увек постоји на Врачару у улици Милоша Поцерца 32. 2015. кућа је уврштена у листу споменика културе Србије. Нажалост, то није судбина свих Илкићевих дела. У јуну ове године је у Ресавској улици 25 срушена двоспратна кућа која је имала статус културног добра, а коју је пројектовао управо Илкић.

За ОССИ – Беч пише
историчар Златан Стојадиновић

 

Фото извор: Архива Златана Стојадиновића

OSSAW Media