Одлука о студирању у иностранству свакако представља важан корак сваке индивидуе. Небитно да ли је реч о бечелор, мастер или докторским студијама, студирати у иностранству не значи само доћи до још једне дипломе, већ проћи кроз још једну социјализацију, јер студенти упознају не само нови систем (државни, образовни), нове културе, приступе науци, језике, контакте, већ и откривају нове стране своје личности под овим не-тако-лаким околностима. С тим у вези, пожељно је и потребно да што већи број српских студената одлази на студије или усавршавање у иностранство. Јер ће тако и друштво, у којем ће ови квалификовани студенти једног дана радити и тиме доприносити, моћи да постане отвореније и напредније. Ово није само индивидуална инвестиција, већ колективна тј. друштвена!

Управо зато јесте важна подршка – родитеља, пријатеља и осталих, условно речено, важних особа. Морална подршка јесте од непроцењивог значаја, али, нажалост, није довољна. Неопходна је и материјална тј. финансијка подршка. Из тих разлога држава би требало да подржава студенте – помоћу стипендија. Република Србија то и чини, тј. – Министарство за омладину и спорт (МОС) –стипендира сваке године више од 10 000 студената. Важно је поменути потребне услове за аплицирање на конкурс за стипендију МОС-а – Фонда за младе таленте ,,Доситеја’’: као услов, поред српског држављанства, високе просечне оцене итд., неопходно је да студент има статус студента из Србије, односно нпр. Универзитета у Београду! То заправо значи да је стипендија доступна само онима који би наставили студије (мастер или докторске) у иностранству тј. студентима који су већ завршили основне или мастер студије у Србији! Такође, један од услова за ,,враћање” ове стипендије јесте враћање у РС, по завршетку стипендираних студија, и радни однос у РС минимум 5 година. Намеће се питање – шта је са великим бројем студената који су почели своје (основне) студије у иностранству (након завршене средње школе)?

Говорећи конкретно о Аустрији и Универзитету у Бечу, који, по статистици (Табела – Studienservice und Lehrwesen, UniWien), студенти из бивших југословенских држава радо и често бирају, постоји проблем. Студенти из Србије, који се одлуче да почну своје основне студије на Универзитету у Бечу, као потпун програм тј. не као ERASMUS или слични програми, немају као опцију или могућност да аплицирају ни за једну стипендију! Такође, они који су наставили своје мастер или докторске студије, као цео програм, имају као могућност једино да аплицирају за поменуту стипендију ,,Доситеја’’. Да ли је ово питање намењено само отаџбини – Србији или и често бираној дестинацији за даље студије – Аустрији? Судећи по броју студената из Србије на Универзитету у Бечу, који сваког семестра расте, одговор на ово питање треба што пре да понуде обе државе.

 

Медијски сектор-ОССИ Беч,

Сандра Радовановић