Живот ме је довео у Беч, пут је био необичан, али хвала му на томе. Све је почело прошле године. Тај фебруар 2015. могу назвати раскршћем свог живота. Након три године професионалног бављења спортом одлучио сам да са тим престанем и да започнем нешто ново, нешто што ће ми донети потпуно задовољство. Та епизода са спортом је била завршена, нисам хтео да наставим да покушавам на силу нешто што ми није донело жељене резултате и нешто што ме није чинило срећним. Дуго сам био у некој врсти хаоса, размишљао сам чиме бих волео да се бавим, желео сам да пронађем себе. Преиспитивајући се упао сам у кризу идентитета, нисам знао ко сам и која је моја сврха. Било ми је тешко тих дана, али срећом имао сам сјајне људе око себе који су ми помогли да се доведем у ред. Радио сам на себи, почео да схватам шта је то чиме ћу почети да се бавим. Одговор је дошао изненада, вероватно дубоко скривен у мени. Историја уметности, то је оно за чиме сам трагао. Перфектно се уклапало са мојим бићем. Звучи чудно са спорта прећи на историју уметности, али зар се не проналазимо цео живот. Почео сам да тражим место које би ми омогућило најбоље услове за бављење истим, у ком бих започео ново поглавље свог живота и осамосталио се. Беч, као један од културних центара Европе, привукао ми је пажњу. Нудио је све што сам у том тренутку желео. Одлучио сам да искористим шансу и да након уписаног факултета у Београду аплицирам на исти смер у Бечу.

Од момента када сам почео да спремам пријемни, када сам почео да живим и оживљавам себе почеле су ми се дешавати дивне ствари. Уживао сам у сваком дану и тренутку изучавајући и откривајући нешто ново. Започео везу са дивном девојком, доживео са њом предивна искуства. Моје биће је било испуњено. Након лета, кренуо сам на факултет у Београду, чекајући и надајући се потврдном одговору са Универзитета у Бечу. Откривање, за мене новог, студентског живота било је јако забавно. Нови круг људи, нови доживљаји, нов начин живота све ми је то пријало. Сваким даном сам мењао сопствени поглед на свет. Потврдан одговор је стигао крајем октобра. Био сам радостан и збуњен истовремено. Дошло је време да се отиснем у нешто потпуно непознато, да кренем сам у нову авантуру и студирам на страном језику, у новом систему. Било је помало застрашујуће, али за мене јако изазовно. Постојала је одређена доза несигурности. Није лако оставити породицу, девојку, пријатеље, напустити ‚‚сигурну зону“. Крајем новембра дошао сам у Беч на упис, један од дана када сам се осећао  најлепше у животу. Тај осећај када знате да сте на правом месту у право време испунио је моје биће. Знао сам да је то исправно, да овде треба да студирам и наставим своју животну причу. Желим свима да доживе тај осећај припадања. Иако сам био у страној земљи, град ми се чинио тако сродним и домаћим. Вероватно је то била љубав на прву шетњу, док ми је поглед застајао на свакој фасади околних зграда. Чињеница да имам прилику да студирам историју уметности у граду који је уметност сам за себе, одушевљавала ме је при свакој помисли на њу. Моћи ћу овде да откривам, едукујем се, радим, стварам. У јануару сам се званично преселио, авантура је постала стварна, почео сам да живим своју причу. Одмах сам започео учење језика, како бих што пре кренуо на студије. Отворио сам свој ум за нова искуства, нове доживљаје.

Беч толико тога лепог нуди, толико тога лепог поседује, да сваки дан проведен у овом граду носи нешто ново, нешто другачије. Полако градим живот овде и са радошћу очекујем породицу, девојку, другаре да им представим ово дивно место и да доживимо авантуре које ћемо радо препричавати у будућности.

Прошло је годину и више дана од фебруара 2015. тог дивног месеца који ме је натерао ме да преобразим свој живот. Знате, живот је непредвидив, носи различита изненађења, пријатна и мање пријатна, али ипак све је то нешто што треба да прођемо како бисмо открили себе. Након тога на живот гледамо другим очима. Управо сада док ово пишем, схватам да живим свој сан и имам свој циљ. Којим путем ћу до њега доћи није ми претерано битно јер којим год путем да пођем сигуран сам биће јединствен.

Филип Костић