Život me je doveo u Beč, put je bio neobičan, ali hvala mu na tome. Sve je počelo prošle godine. Taj februar 2015. mogu nazvati raskršćem svog života. Nakon tri godine profesionalnog bavljenja sportom odlučio sam da sa tim prestanem i da započnem nešto novo, nešto što će mi doneti potpuno zadovoljstvo. Ta epizoda sa sportom je bila završena, nisam hteo da nastavim da pokušavam na silu nešto što mi nije donelo željene rezultate i nešto što me nije činilo srećnim. Dugo sam bio u nekoj vrsti haosa, razmišljao sam čime bih voleo da se bavim, želeo sam da pronađem sebe. Preispitivajući se upao sam u krizu identiteta, nisam znao ko sam i koja je moja svrha. Bilo mi je teško tih dana, ali srećom imao sam sjajne ljude oko sebe koji su mi pomogli da se dovedem u red. Radio sam na sebi, počeo da shvatam šta je to čime ću početi da se bavim. Odgovor je došao iznenada, verovatno duboko skriven u meni. Istorija umetnosti, to je ono za čime sam tragao. Perfektno se uklapalo sa mojim bićem. Zvuči čudno sa sporta preći na istoriju umetnosti, ali zar se ne pronalazimo ceo život. Počeo sam da tražim mesto koje bi mi omogućilo najbolje uslove za bavljenje istim, u kom bih započeo novo poglavlje svog života i osamostalio se. Beč, kao jedan od kulturnih centara Evrope, privukao mi je pažnju. Nudio je sve što sam u tom trenutku želeo. Odlučio sam da iskoristim šansu i da nakon upisanog fakulteta u Beogradu apliciram na isti smer u Beču.

SLIKA 1

Od momenta kada sam počeo da spremam prijemni, kada sam počeo da živim i oživljavam sebe počele su mi se dešavati divne stvari. Uživao sam u svakom danu i trenutku izučavajući i otkrivajući nešto novo. Započeo vezu sa divnom devojkom, doživeo sa njom predivna iskustva. Moje biće je bilo ispunjeno. Nakon leta, krenuo sam na fakultet u Beogradu, čekajući i nadajući se potvrdnom odgovoru sa Univerziteta u Beču. Otkrivanje, za mene novog, studentskog života bilo je jako zabavno. Novi krug ljudi, novi doživljaji, nov način života sve mi je to prijalo. Svakim danom sam menjao sopstveni pogled na svet. Potvrdan odgovor je stigao krajem oktobra. Bio sam radostan i zbunjen istovremeno. Došlo je vreme da se otisnem u nešto potpuno nepoznato, da krenem sam u novu avanturu i studiram na stranom jeziku, u novom sistemu. Bilo je pomalo zastrašujuće, ali za mene jako izazovno. Postojala je određena doza nesigurnosti. Nije lako ostaviti porodicu, devojku, prijatelje, napustiti ‚‚sigurnu zonu“. Krajem novembra došao sam u Beč na upis, jedan od dana kada sam se osećao  najlepše u životu. Taj osećaj kada znate da ste na pravom mestu u pravo vreme ispunio je moje biće. Znao sam da je to ispravno, da ovde treba da studiram i nastavim svoju životnu priču. Želim svima da dožive taj osećaj pripadanja. Iako sam bio u stranoj zemlji, grad mi se činio tako srodnim i domaćim. Verovatno je to bila ljubav na prvu šetnju, dok mi je pogled zastajao na svakoj fasadi okolnih zgrada. Činjenica da imam priliku da studiram istoriju umetnosti u gradu koji je umetnost sam za sebe, oduševljavala me je pri svakoj pomisli na nju. Moći ću ovde da otkrivam, edukujem se, radim, stvaram. U januaru sam se zvanično preselio, avantura je postala stvarna, počeo sam da živim svoju priču. Odmah sam započeo učenje jezika, kako bih što pre krenuo na studije. Otvorio sam svoj um za nova iskustva, nove doživljaje.

SLIKA 2

Beč toliko toga lepog nudi, toliko toga lepog poseduje, da svaki dan proveden u ovom gradu nosi nešto novo, nešto drugačije. Polako gradim život ovde i sa radošću očekujem porodicu, devojku, drugare da im predstavim ovo divno mesto i da doživimo avanture koje ćemo rado prepričavati u budućnosti.

Prošlo je godinu i više dana od februara 2015. tog divnog meseca koji me je naterao me da preobrazim svoj život. Znate, život je nepredvidiv, nosi različita iznenađenja, prijatna i manje prijatna, ali ipak sve je to nešto što treba da prođemo kako bismo otkrili sebe. Nakon toga na život gledamo drugim očima. Upravo sada dok ovo pišem, shvatam da živim svoj san i imam svoj cilj. Kojim putem ću do njega doći nije mi preterano bitno jer kojim god putem da pođem siguran sam biće jedinstven.

Filip Kostić