Август 2010. године за мој живот представља велику прометну раскрсницу са неколико споредних улица. Од момента добијања прве визе, мама, сестра и ја знале смо да нови живот почиње управо оног тренутка када напустимо чувени Магистрат 35. Несвесна тежине ситуације у којој се налази, седамнаестогодишња ја уживала је у чињеници да сада живи у Бечу, том чувеном Бечу који је свега неколико пута пре тога имала прилике да посети само викендима туристички. Чак и онда када смо прелиставале каталог свих гимназија у граду, део мене веровао је да ће на некој 256. страници пронаћи име Гимназија Врњачка Бања и да је то школа из које ћу изаћи као матурант, јер знање немачког језика није био један од ордена којима сам се могла похвалити у том моменту. Беч је тада представљао град у ком идем у школу и касније на факултет, али не и онај град у ком живим, у ком живи део мене. Да не буде забуне, у овај град заљубила сам се на први поглед, у његову ширину и истовремено топлину којом одише, архитектуру и паркове, али онај осећај припадности је недостајао. Све до једне прве јутарње кафе када сам на кухињском прозору видела пошту од претходног дана и кренула да листам проспекте продавница са свим акцијама које нуде за наредни викенд. Звучи сулудо, али моја интеграција и осећај припадности ишли су руку под руку са спознајом да ме све то заправо занима и да заиста у пракси примењујем оно што сам чула од пријатеља илли прочитала у новинама. Акцијски проспект и случајни пролазак поред аутобуске станице за међународне поласке, када сам први пут осетила да немам жељу да се нађем у бусу који ће ме одвести код баке на врућу јагњетину, били су мој клик, знак да се носталгија више неће надмудривати са здравим разумом и да мој прави бечки живот тек тада почиње.
Ово је прича о нама који смо се ухватили у коштац са животом у иностранству и загризли ту слатко-киселу јабуку, а са друге стране мали приручник онима који се на овај корак тек одлучују.
Живот у Бечу је скуп. Живот студента у Бечу, ког великим делом финансирају родитељи са платом на Балкану, је још скупљи. Зато заврнимо рукаве и бацимо на се откривање бар малог дела онога што би студенти овде требало да знају јер листа је исувише дуга.
Они горепоменути туристички доласци у Беч викендом увек су били праћени негодовањем и бацањем дрвља и камења на те Аустријанце, јер авај зар је могуће да код нас продавнице раде 24/7, а ви не можете Зару и H&М оставити отворене недељом бар до 15х како би овај наш викенд проведен у иностранству заиста имао своју чар. Да, могуће је.
После месец дана живота овде већина нас је већ потпуно навикнута на чињеницу да све што је потребно купимо до суботе, јер недеља је дан за уживање, одмор, учење, дан пред још један понедељак у који би требало да ускочимо релаксирани. Наравно да постоје места где је могуће купити најпотребније, као што су неколико лименки пива, кикирики или паковање чипса за спонтано окупљање друштва недељом увече. Поред Билле на железници Франз-Јосеф или на Пратеру, на прометној железничкој станици Њестбахнхоф продавнице раде од 9:00 до 21:00х, а мини-маркет Меркур чак и до 23х. Ту је такође, многим студентима већ добро познати, Шпар у склопу АКХ болнице или на главној железничкој станици Hauptbahnhof, за оне којима је овај део града ближи.
Ове опције можда нису финансијски најоптималније ако говоримо о свакодневној или недељној куповини, стога су акцијски проспекти од велике помоћи. У почетку сам говорила да тако нешто раде смо Аустријанци. Нећеш ваљда у Билли купити само, тек из пећнице извађен, хлеб са орасима, а потом отићи у Хофер по врећицу шаргарепе и десет јаја. Заправо хоћеш. Игра може да почне. Опште познато је да је Шпар у рангу са осталим продавницама скупљи, а да су за буџет сваког студента Хофер или Лидл најприступачнији. Од недавно велики број продавница у склопу ланца Хофер својим муштеријама нуди свеж хлеб и пецива по далеко приступачнијој цени, што раније нису имали у свом асортиману, стога уз добар недељни план и списак потребних намирница, сваки студент може уштедети нешто новца одабиром ове продавнице. Када је реч о дрогеријама, свакако примат имају ДМ и Бипа, које своје акције мењају на недељном нивоу и у већини случајева се са списка онога што нам је потребно, велики број производа може платити јефтиније. Свакако вредна помена је и парфимерија Антос која у своје три филијале у граду у току целе године нуди попуст од 20% на све производе – парфеме, шминку и козметичке препарате познатих брендова.
За оне који недовољно времена издвајају за усавршавање свог кулинарског умећа, а више користе услуге студентских мензи, универзитет својим студентима нуди бесплатне картице помоћу којих на сваки оброк у мензи добијају 0,80 евра попуста. Такође у близини већих кампуса и универзитетских четврти постоји велики број кафића и ресторана који у својој понуди имају укусне и разноврсне оброке прикладне студентском буџету, било да се ради о азијској или пак традиционалној аустријској кухињи.
Када смо напунили стомачиће, тако сити спремни смо и да се упознајемо са градом и свим лепотама које он пружа. Велики број њих је на срећу бесплатан, па тако у ком год смеру да се упутите нећете погрешити. Културни програм који град нуди богат је колико и његова историја, стога би писање о томе била борба са ветрењачама, битка коју не можемо добити, јер тога увек има још и више, извор је непресушан. Сви музеји пружају студентске попусте на цену карте уз важећу легитимацију, а велики број њих сваке прве недеље у месецу отвара своја врата за све посетиоце бесплатно: http://vivent.at/gratis-ins-museum/. Ове погодности се наравно не задржавају само у оквирима музеја, већ могу обрадовати и љубитеље позоришта и биоскопског платна.
Када је реч о факултету, картице за мензу или повољније копирање нису једино што нуди. На почетку сваког семестра у трајању од четири недеље на интернет страници www.ubook.at/startseite/
могуће је купити лаптопове и друге продукте марки ХП, Аппле, Мицрософт, Самсунг и Леново по пуно повољнијој цени, која је доступна само студентима аустријских универзитета.
Можда чак и најзанимљивије од свега ваннаставног што факултет нуди је постојање Универзитетског спортског института – УСИ-ја, www.univie.ac.at/USI-Wien/ . Листа курсева који се одржавају на семестралном нивоу и чија је цена и више него повољна, огромна је и конципирана тако да раздрма свакога. Волите одбојку на плажи, боливуд плес, џез-балет или пак вожњу кајаком, овде можете учинити да вам сваки семестар буде обојен посебном нотом и у живот пустити неке нове људе сличних интересовања и хобија.
Ова листа је неисцрпна, али на срећу текстова сличне тематике на нашем сајту има у великом броју. Свако од нас на овај пут креће сам, будимо захвални једни другима што смо ову стазу до сада већ добро утабали и тиме пружили путоказе генерацијама које тек долазе.
Сваким новим сазнањем о овом граду осећам да и наша присност расте, а веза постаје све јача и темељи се на великој љубави. Овде смо са циљем да нешто научимо, обогатимо и оплеменимо свој живот, интегришемо се и покушамо да на најбољи начин Бечлијама пружимо део своје културе. Свима вам желим пуно успеха на том путу!
Медијски сектор – ОССИ Беч,
Нађа Луковић
