Између осталог, у Хофбургу је препоручљиво посетити: Стару тврђаву (Alte Burg) која је део Швајцарског крила (Schweizentrakt); Швајцарску капију (Schweizertor); крило Светог Михаила (Michaelertrakt) – важи за најлепше крило тврђаве; Витезову дворану (Rittersaal), где је крштена Марија Терезија водом која је садржала и неколико капи воде из реке Јордан; Дворску капелу (Burgkapelle), у којој се на недељној миси могу чути хорски гласови чувених бечких дечака; Амалијин дворац (Amalienburg); Националну библиотеку (Österreichische Nationalbibliothek), у којој се налазе Музеј папируса (Papirusmuseum) и Музеј глобуса (Globenmuseum); Зимску школу јахања, у оквиру које ради чувена Шпанска школа јахања (Spanische Hofreitschule) позната по балету коња Липицанера; Нови Хофбург (Neue Hofburg), који гледа на Трг хероја (Heldenplatz) итд. У склопу овог комплекса налазе се и бројни музеји: Краљевска ризница (Schatzkammerр) са царским крунама и Лонгиновим копљем, којим је, по предању, прободен Исус на крсту; Музеј царице Елизабете (Sisi Museum); Природно-историјски музеј (Naturhistorischer Museum) који је јако занимљив, јер се ту између осталог чува и Вилендорфска Венера, а улаз за студенте је само 5 евра; Уметничко-историјски музеј (Kunsthistorisches Museum) и многи други.

7. Градска кућа у Бечу (Wiener Rathaus) је знаменитост коју морате посетити без обзира на то у ком годишњем добу долазите у Беч. Саграђена је између 1872. и 1883. године у неоготском стилу и један је од заштитних знакова ове европске метрополе. Централни торањ је висок 97,9 метара, а гвоздени витез на торњу ,,Ратхаусманн”, скулптура висока 6 метара, је свакако један од симбола Беча. Градска кућа представља седиште градоначелника и председника покрајине Беч, али и место где заседају покрајинска влада и градски сенат, као и градска и покрајинска скупштина. Унутрашњост зграде је украшена портретима аустријских владара, научника и уметника. Осим просторија за градске послове, унутра се налазе и просторије за разне балове, концерте и сајмове.

На тргу испред Градске куће (Rathausplatz), одржавају се многобројна дешавања у различитим периодима. У децембру је то божићни вашар (Christkindlmarkt) када можете осетити бајковиту божићну атмосферу и пробати кувано вино, лангош, и разне колаче. Од половине јануара до половине марта овде је постављено клизалиште (Wiener Eistraum) – за све који воле клизање на леду и романтичну атмосферу; након тога одржавају се Бечке фестивалске недеље (Wiener Festwochen), које трају 5 или 6 недеља сваке године у мају и јуну; затим Филмски фестивал (Film Festival) у јулу и августу, када је постављен биоскоп на отвореном, где се осим филмова приказују опере, концерти, и други комади високе културе. Највећи хуманитарни догађај у Европи који се одвија унутар Градске куће, али и на тргу јесте ,,Life Ball”, који окупља светски познате личности, попут Била Клинтона, Ферги, Елтона Џона, Анастасије, Шерон Стоун, Лајзе Минели и многе друге, у циљу прикупљања новца за борбу против сиде.

8. Карлова црква (Karlskirche), изграђена у барокном стилу у периоду између 1716. и 1737. године, свакако је једна од најлепших римо-католичких цркава у Бечу. Осмислио ју је дворски архитект Јохан Фишер фон Ерлах, док је градњу завршио његов син Јозеф Емануел, који је после очеве смрти, првобитне нацрте делимично изменио. Црква стога обједињује различите елементе. Средишњи део је грађен по узору на грчке античке храмове, стубови са страна су реплика римских стубова, а две куле поред њих показују утицај римског барока. Црква представља споменик посвећен завршетку последње куге, а названа је по свецу Карлу Боромоису. До 1918. г. била је верско седиште царева, али пошто се руководство након Другог светског рата делимично распало, у периоду између 1989. и 2000. црквом је управљао Opus Dei. Имајући у виду да се налази тик уз Технички универзитет у Бечу (TU), многи студенти овог универзитета проводе паузе између предавања управо у парку испред ове прелепе цркве, уживајући у погледу како на саму цркву, тако и на језерце испред ње у коме неретко пливају разне врсте патки. Идеално место за опуштање.

9. С обзиром на то да је Беч град који посебно негује културу, у њему се налазе бројна позоришта важна за сценску уметност. Међутим, Дворско позориште (Burgtheater) се увек  издвајало по значају, традицији и јединственој историји. То је аустријско национално позориште, најзначајније и најцењеније позориште на немачком говорном подручју, и после Француског театра, најстарије у Европи. Отворено је 1741. године у балској кући у Хофбургу, по жељи Марије Терезије, која је захтевала позориште одмах поред своје палате. Цар Јозеф II је 1776. преименовао установу у ,,Немачко национално позориште”, и тада донео одлуку да свака представа мора имати тзв.  ,,бечки завршетак” (Wiener Schluss) којим се подразумева срећан крај. То је урадио, јер није хтео да квари расположење царским посетиоцима, па су многи комади морали бити измењени. Овде су премијеру имале чак три Моцартове опере, као и Бетовенова ,,1. симфонија” давне 1800. г.
Изградња нове зграде у којој се позориште налази данас завршена је 1888. године. Саграђена је у необарокном стилу, док је познати бечки сликар, Густав Климт, осликао таванице. Исте године позоришна трупа се преселила у садашњи амбијент, а назив ,,Burgtheater” носи од 1919. Позориште је изродило бројне великане позоришне и филмске уметности. Један од њих је Кристоф Валц, глумац награђен Оскаром за споредну улогу у филму ,,Проклетници” (Inglourious Bastards).

10.Зграда парламента (Parlamentsgebäude), завршена 1883. године, још једна је од грађевина смештених у самом центру града, која поред суседног Хофбурга, употпуњује слику раскоши велике Хабзбуршке монархије. Архитект који ју је осмислио, Теофил Хансен, заправо је исти архитект који је направио скицу за Zepion, зграду у центру Атине, те је сличност аустријског парламента са атинском грађевином очигледна. На крову зграде налази се осам бронзаних статуа кротитеља и њихових коња, који представљају симбол победе. Такође су постављене статуе познатих филозофа, писаца и политичара, као што су Сократ, Платон, Плутар и други, али и грчких богова. Са страна зграде налазе се још четири статуе кротитеља са коњима, који су симбол потискивања плаховитости, важног услова за успешну сарадњу у парламенту. Фонтана богиње Атине (Pallas-Athene-Brunnen) испред зграде Парламента, такође садржи много симболичних елемената. Четири велике европске реке представљене су људским фигурама које леже око богиње Атине: Дунав као жена, Ин као брадати мушкарац, а иза њих Елба и Влтава. Са страна су мали купидони постављени на леђима делфина. Статуе жена представљају извршну и законодавну власт, док је у средини Атина, богиња мудрости, која у левој руци држи копље, а на десном длану богињу победе Нику. Због многих политичких препирки током историје, у народу се појавило мноштво вицева, као нпр. да је Атина намерно окренула леђа згради, јер је била згрожена политичким расправама. Зграда је такође под заштитом UNESCO-a.  У њој се одржавају све важније државне прославе и церемоније, као што је полагање заклетве председника Аустрије и његов говор на Дан државности 26. октобра. Тада је за посетиоце дозвољен улаз у све важније просторије Парламента.

Медијски сектор – ОССИ Беч,

Весна Шпирић